starinski ili ne - nije ovo slucajno na nostalgiji
Moforaja (http://moforaja.com/index.php)
- MOSTAR NEKAD I SAD (http://moforaja.com/board.php?boardid=6)
-- NOSTALGIJA (http://moforaja.com/board.php?boardid=7)
--- je li starinski (http://moforaja.com/threadid.php?threadid=30927)
je li starinski
vozit' biciklo ispode rore
starinski ili ne - nije ovo slucajno na nostalgiji
___________________________________________________________________
kad ce mostar mama?
sta je tebi starinski?
___________________________________________________________________
kad ce mostar mama?
mjenjat gumu u gaæama
___________________________________________________________________
nivea kremom zalizat kosu
___________________________________________________________________neki naprave radost gdje god odu, neki kad god odu.
Oscar Wilde
je li starinska ako izadjes mokre kose napolje da ce ti se okrenuti usta nauznak 
___________________________________________________________________
nema vise ni tepe
jeli starinska" KIFELI" reæi nekome.????
Desilo se prije 40 godina i bio sam prisutan
Prilazi jedan mostarski hablecina na Korzou Gordani iz Santiceve i kaze
GOCO KAKO SI DOBRA POJEO BI TI GOVNO KO SARMU
Goca bila laficaLE pa umjesto samara rece kolegici
VIDI OVE BUDALE STA MI RECE POPISAH SE OD SMIJEHA U GACE
Na æošku starog parka na Musali, taèno naspram bašte i ulaza u hotel Neretvu, bila je trafika. Od nje se je nastavljao zid parka, slièan današnjem. U trafici je radio vrlo uljudan èovjek, invalid, bez jedne ruke. Zaboravio sam mu ime, ali mislim da je nosio nadimak ''Grivo''. Eh, na tome zidu, odmah uz trafiku, sjedila su po èitav dan raja zvana ''drinceri''. Tu se,sa njima i meðu njima, nekako i poèinjao život u raji, stvaranje pozicije i sticanje ''ugleda''. Tamo, negdje sa 15 - 16 godina, veæ se uveliko pušilo, ako si htio biti neko i nešto u raji. Para se imalo uglavnom za sendvièa , na velikom odmoru, u samoposluzi u Fejiæevoj, pa ako bi se to preskoèilo, ostalo bi za kupiti cigare, na komad.
Kad si skroz švorc i ti i svi ''drinceri'', èeka se pred trafikom i kada neko od starijih kupi cigare, dobro ga odmjeriš, da ti nije poznat ili da ti on ne zna koga iz familije, pustiš ga da plati i krene; slijediš ga 10 - 20 koraka, dok otvara kutiju, èekaš da izvadi cigaretu i onda ga dirneš do ramena da se okrene, ali taèno u momentu dok drži cigaretu u ruci. Kad se okrene, i ti prihvatiš onu njegovu ruku sa cigaretom i - najpristojnijim glasom na svijetu, gledajuæi ga na najvaspitaniji naèin na svijetu, onim mutorajuæemužjaèkim glasom upitaš - druug, imaaš jedan cigaaar ?
Palilo je najèešæe, a onda se vraæaš na zid da se cigara ispuši ''na bezec''.
Jaah, mooj brate. Lijepa vremena bila.
Dobra Labude 
Golemo i ovo KIFELI Viribusovo
Kontam dobru ko metak klinku i pocera me sa KIFELI
za dya dana se predomislila a ja vec sa drugom
odnjeli ga na feltrangama
___________________________________________________________________
Ne znam koliko vas se još sjeæa ovih - po meni starinskih - pojmova i izraza, nekada znanih likova, znanih mjesta i dogaðaja.Meni se, evo, vraæaju u sjeæanje, pa da ih podijelim sa vama.
- ''Gulizati '' je izraz koji je prethodio izrazu driblati a postojala je i razlika meðu njima.Driblalo se u pravom fudbalu, na pravom igralištu, pravom loptom, a gulizalo se kakvom, najèešæe ''izdušenom'' gumenjaèom, na kakvoj ''omeðini'', kakva je bila, recimo, na mjestu kasnijeg ''Razvitka'', na carinskom haremu, na ''Šolinoj bašti'', a Æukovac je veæ bio veliko igralište, za veliku raju, gdje si mog'o samo gledati dok mu ne dorasteš, a to je zavisilo od tebe i tvoga znanja i talenta u ''loptanju''.
- ''Ide na pos'o na toèku ili ukrali mu toèak''. Toèkom su stari ljudi zvali biciklo i ko ga je imao davnih šezdesetih, imao se èime pohvaliti. Još kad su bicikla ''Rog'', sa obje ruène koènice, pa još i ''ženska'' t. j. bez štange, zamijenila ona teška, rudarska, što se na njima uèilo voziti ''ispod štange'', e to se veæ moglo zvati modernizacijom i industrijskom revolucijom. Probušene gume si krpio sam. Napumpaš prvo probušeni šlauf u lavoru napunjenom vodom, da vidiš ''ðe duši''. Kad vidiš mjehuriæe zraka u vodi, izvadiš šlauf, posušiš, obilježiš rupicu kružiæem,doobro išmirglaš šmirgl papirom, naneseš sloj ''pikcajza'' t.j. ljepila , saèekaš da se ''suhne'' i na obilježenu rupicu prilijepiš flek, t.j. okruglu gumenu zakrpu . Svaki toèak je, ispod sjedala, imao obješenu malu kožnu torbicu, sa neophodnim pikcajzom ili ljepilom, flekovima i šmirglom. Pumpa je bila prièvršæena za ram bicikla, na kosu štangu što drži sic. Ako je bio veæi kvar, pukne zupèanik ili ode kuglager, istroše se gurtne na koènici - ee, bila je, preko puta ''nebodera'', na mjestu kasnije kafane ''Zora'', radnja za popravak bicikla. Odvedeš toèak u pokojnog Nike, jednog od rijetkih privatnih zanatlija u to vrijeme i on ti,ako je ''svoj'', t.j. trijezan, riješi problem za 5 minuta, što je bila rijetkost.
- ''Piti špricer'' . E, to je bijelo vino, pomiješano sa soda vodom, koja se, pod pritiskom, ''ušpricavala'' u èašu s vinom. Posebne boce sa soda vodom, bile su u svim birtijama, na šanku, da gost može sam sebi našpricati koliko želi i napraviti špricer po svojoj mjeri.
- '' Igra Tarzan u ''Sinemaskopu''. Sinemaskopom se zvalo bivše kino ''Partizan'', u Podhumu. Za razliku od ''Zvijezde'', ono je, sredinom šezdesetih, modernizirano i opremljeno ''cinemascop'' tehnikom, pa ga narod zbog toga i nazva ''Sinemaskop''. Ako se reklo da igra Tarzan u Sinemaskopu, podrazumijevalo se da se prikazuje film o Tarzanu, u kino ''Partizanu'' u Podhumu, a ne u ''Zvijezdi'', u Fejiæevoj.
- '' Vidoje, jesu li stigli u koloru ?'' Pitanje bi se upuæivalo pokojnom Vidoju, prodavaèu na odjelu elektro opreme u ''Zemi'', jedinom mjestu u gradu gdje su se prodavali i televizori. E, pa eto, davnih šezdesetih, imali smo kolor TV. To su bile plastiène folije prilagoðene razlièitim dimenzijama TV ekrana, u èetiri boje. Odozgo prema dole išlo je: plava, k'o fol nebo; žuta i za njom zelena, k'o fol brda,planine i ravnice,zatim na dnu crvena. Ako bi na snimku nebo bilo i oblaèno, ima da narodu bude vedro - nebo je vazda bilo plavo. Tada su negdje poèeli prikazivati i ''Bonancu'' sa Hosom i njegovim šeMširom, koji je znao mijenjati boje, od crvene do plave.
Ma, ima još svašta, ali dosta za sada. Oslalo æemo, po malo,'vako, na sijelima, mi, ovi starinski.
Tako se zaljubit pa zapucat pjehe iz Mostara do Sarajeva zbog zene svog zivota
Ovo napravi Maha Orucevic iz Orucluka zbog Bibe Beglerove iz Cevrina sokaka
Imash ti Labude jos dosta toga ispricat
pa nastavi
citat od Boza:
Tako se zaljubit pa zapucat pjehe iz Mostara do Sarajeva zbog zene svog zivota
Ovo napravi Maha Orucevic iz Orucluka zbog Bibe Beglerove iz Cevrina sokaka
Boza, Maha nije sam . Isto se desilo i mojoj malenkosti, i još dvojici jarana, samo što smo mi došli, gotovo sve pješke iz Dubrovnika u Mostar. Jedini dio puta koji nismo pješaèili, bio je od Stona do Opuzena; prešli ga na nekom šleperu ''Dalmacijacementa'', na vreæama cimente, jer nam je stao neki mortus pijani šofer, i od Èapljine do Mostara.. Moji kompanjoni, su danas zaista poznati i ugledni ljudi u Mostaru, pa æu im navesti samo inicijale: M.V. i R.H. I u nas je razlog bio slièan Mahinom. Evo, ukratko prièe.
Nakon zemljotresa u Banjaluci, Medicinska škola iz Banjaluke, bila je smještena u hotelu ''Energoinvest'' na Carini. Banjaluèanke pravo lijepe, zgodne, nekako i slobodnije od Mostarki. Momci se non stop skupljali pred hotelom, znala èak i milicija intervenisati, kad bi se pretjeralo, pa je pozovu profesori. Mene, tako, jednom,dobro ispendreèiše, na boriæu, ispod balkona moje ''Julije''. Ali, moj kolega M. V. do ušiju i do Kostiju bio zaljubljen u , zvat æemo je Vesna. I ona u njega. Bila je najljepša, najzgodnija i najpametnija cura u toj školi. Zaista. Moja i R...... su bile takoðe ''dobre koke'' - ''moja'' je fantastièno pjevala, imala prelijep glas.
Krene škola , poèetkom jula, u Dubrovnik, na izlet. Nas trojica se prošvercujemo u autobus, na ''seæiji'' i doðemo s njima u Dubrovnik. Po dolasku, odmah ih izdvojimo od ostalih i odemo u ''vlastiti obilazak prirodnih i ostalih ljepota''. Kad je , pred veèe, trebalo krenuti nazad, fale tri cure. Otpratimo ih mi do autobusa, a profesor i profesorica što su ih vodili, izvan sebe od bijesa. Hoæemo i mi da uðemo u autobus, ne daju nam profesori, ni pokojni Vlatko Zelèiæ, vozaè autobusa - pruge, sa onom metalnom konstrukcijom za prtljag na krovu. Kad autobus krenu, mi se brzo uzveremo na krov, uz one merdevine, i panemo u horizontalu. Pjevaju cure u autobusu, a mi se okuražili,naginjemo se s krova, na prozore, tražimo svoje ''princeze''. Izlazimo tako iz Dubrovnika, i u Dubrovaèkoj rijeci, na onoj veelikoj krivini, pretièe autobus neki Sarajlija, u ''tristaæu'' (Fiat 1300) i vozaèu, kroz otvoren prozor, govori i pokazuje na nas, na krov. Pokojni Vlatko zaustavlja autobus i skida nas. On ponovo da krene, mi ponovo na merdevine. Tako nekoliko puta, umalo ne doðe i do tuèe, dok on ne izvadi pištolj. E, tada, autobus ode, a mi, èitavu noæ, pješke, osim spomenutog dijela na kamionu. Èitav sjutrašnji dan pješke,jer nam niko nije htio stati trojici, zbog izgleda,ono..hipi trend, plus prljavi od cimente, umorni, nikakvi. Proðe i sljedeæa noæ, odspavali samo par sati u nekom stogu sijena, kod Èapljine. Citavim putem pojeli tri konzerve sardina ''Eva'' što nam je dao onaj šofer i pola štruce hljeba. Drugi dan pred veèe, stigli u Mostar, od Èapljine do Mostara uzeo nas neki kombi Ford.Kupio nam šofer po sendviè i jogurt u Èapljini. U Mostaru, u familijama, prava panika, roditelji izludili od straha za nas, kad su im cure rekle da smo ostali.
Mladost, ludost. Jah1
Kako su ono raja u carsiji govorila kad vide dobru trebu koja vrti ko centrifuga??
Dao bih joj dvije mindze kad je zna ovako nositi!
___________________________________________________________________
nema vise ni tepe
Dobro te ta tvoja hanuma pusca da opises onaj fini vakat
Meni i mom priki se desile sarajke isto ekskurzija i Dubrovnik
Poslije neuspjesnog stopiranja pokupila nas milicija u Maricu
punu Roma pa nas nako ocerupane istovarili u Rogotinu
a tamo prava vukojebina pa nikako se docepat Mostara
Labude,super price
___________________________________________________________________
nema vise ni tepe
citat od Boza:
Dobro te ta tvoja hanuma pusca da opises onaj fini vakat
Meni i mom priki se desile sarajke isto ekskurzija i Dubrovnik
Poslije neuspjesnog stopiranja pokupila nas milicija u Maricu
punu Roma pa nas nako ocerupane istovarili u Rogotinu
a tamo prava vukojebina pa nikako se docepat Mostara
Ma, ne èita moja hanuma ovaj forum Boza. A zna ona odavno za ovu moju avanturicu, kao i mnoge sliène.
P.S.
Nastojeæi biti kratak, u prethodnom postu, izostavio sam puno detalja. Meðu njima je i taj, kako smo prešli Neretvu u Opuzenu, u ukradenom èamcu, da bi došli do željeznièke stanice,koja je na drugoj obali; kako smo se popeli u nekakav voz i potrefili u vagon u kome su dvojica milicionera sprovodili nekog osuðenika, sa lisicama na rukama, u zatvor u Zenicu. To su nam oni rekli, kad su nas otjerali iz voza, rijeèima - hoæete li da i vas ''sprovedemo'' u Zenicu. I t.d. i t. d.
Vidi, koja sliènost. Nisu ni tebi bile mrske sitne avanturice Boza, izgleda mi.
Meni oko 16 godina i upoznah kod Razvitka finu curicu koja mi rece da se kupa na Bunuru
Sutradan poletio ja ko sivonja i nacrto se odmah izutra
Dode mala oko podne i nismo se jos ni uzeli za rucice naleti Dupli Alajbegovic i rece mi
BLAGO TEBI STO IMAS DOBRU OKLAGIJU
postidi se curica i pobjeze kuci a ja u zemlju da propanem pa hop u Neretvu
Tu curu sam sreo tek poslije 4 godine zagrljenu sa svojim momkom
Sjeæa li se još ko šta znaèi ''provuæi baju'' ?
- Kod Lutve, na kanari.
- Nurija, kad æe šampite ?
- Stigle naftare, u Riste, u gvožðari.
- Obili trafiku.
- Kupio u Sadžaka (rahmet mu duši).
- Duæan Šabana Æore ( i njemu rahmet duši).
- Da te upitam - je li proš'o Biækalo ? ( još jedan rahmet - vozio dvospratni autobus ''londonac'', dvojku, za Rodoè.)
Makinja od strane: Burning Board 2.0.2 © 2001/2002 WoltLab GbR
Prevod sa engleskog T&T.