citat od Pipi Duga Carapa:
Bubi,
I sama sam tako reagovala prije nekoiko godina...
I onda sam otkrila toleranciju...
Naucila sam da prihvatim razlicitosti ljudi koji me okruzuju i da ih pustim da idu kroz zivot na svoj nacin.
Mogu im reci sta mislim, ao me pitaju za savjet, ali ne i insistirati na tome da me posluaju. Isto tako im nikad n kazem "E jesam li ti govorila..."
...
Potpisujem... 
Samo sto sam ja poslovni problem drugacije rijesila...
Prije sam znala explodirati, kad vidim da me neko iskoristava, ili da je neko lijen, ili pak nece da prizna gresku, ili da mu je svejedno. To je puno kome smetalo, jer sam bila dosta impulsivna i direktna...
U medjuvremenu, sam naucila da kontriram, diplomatski, bez povisivanja tona, i naucila sam da samu sebe kontrolisem. Ali nikom ne sutim.
I pojedinci su shvatili, ili shvate na samom pocetku, ovi noviji, da se nedam zajebavati...
Od tada sam mirna... 
Isto tako i familija zna, da ja moram imati malo vremena i za sebe. Da ima trenutaka, kad jednostavno zelim biti sama...
Meni to dobro dodje, a dobro je i njima...
Jos samo da momka sredim, da i on to tako prihvati. 
A licno se ne sjecam, kad sam zadnji put eksplodirala i izderala se na nekoga.
Prije nekih 7-8 godina to mi je bila svakodnevnica...
Ja neznam kako mi je doslo, ali shvatila sam da to nicemu ne vodi, da se nista nece tim putem rijesiti i da obicno stradaju nevini...
Mislim da sam i ja u jednom momentu shvatila toleranciju, da ih prihvatim (ljude) onakve kakvi su , i da zauzvrat imam pravo traziti da i oni mene prihvate ovakvu kakva sam...
|
