Reci mi da je ovo kraj price, Ricina molim te ....

___________________________________________________________________

Azrica 4. dio

Jednom je Dragan dosao i vodi nekog psa..Bio je boje meda i srednje velicine..Sladak ko secer.."Ovo je za Azricu"..rece Ona voli plisane pse a evo joj jedan pravi. Iako je bila mala, Azrica je bila odusevljena.Punila je uskoro 3 godine pa smo mislili napraviti jedan fini rodjendan.. Od prvog dana je "Miki" kako smo prozvali psa, bio uz Azricu kao sjena...Spavao je pored njenog kreveta, isao je sa njom vani , bio uz nju cijelo vrijeme...Volio je neizmjerno isto kao i mi...
Vremena su dosla cudna...Vojska, rezervisti...1992 godina.. Dragan je pozvan u vojsku..Izvukao se nekako da bude u Civilnoj zastiti umjesto vojske.. Pucalo se , prolazili su tenkovi , kamioni... Nismo imali redovne plate nego neke bonove, pakete sa hranom ...ali se zivilo opet.
Pocelo je i granatiranje po gradu...Imali smo puno posla u bolnici.. Cesto sam pomislila na mamu i Azricu..Kako su u kuci.?
Svaki dan nam je bio kao godina...Nismo puno pricali kada smo bili kuci...Osluskivali smo svaki zvuk. Kraj jula 1992...Azricin rodjendan..Puni 3 godine.. Ja i mama smo htjele napraviti neki kolac jer ce doci rodbina... "Odosmo mi malo vani.."..rece Dragan i povede sa sobom Azricu a sa njom i Miki bez poziva jer kud ona tu i on.
"Dobro, samo se pazite..Nemojte dugo"..rekoh za njima.. Sve smo skoro pripremile ja i mama...Bilo nam je drago da ce svi doci. Nadali smo se da nece biti puno pucnjave i granata..
Skoro je sve bilo gotovo kad smo culi u blizini par granata...Oduzela sam se...Pogledala sam kroz prozor...Bilo je oko 300-400 m od kuce...u sumarku blizu groblja. Vjerovala sam da niko ne ide tamo ...nema potrebe...
Proslo je pola sata...vrata su se otvorila i Miki je uletio kao vjetar...Za njim je usao Dragan noseci Azricu u naramku...Bio je sav krvav...Oduzela sam se...Nisam se mogla pomaknuti, disati, reci nesto...
Skocila sam i pritrcala Draganu...Oci su mu bile pune suza...jecao je...nije mogao rijec reci...
"Nemoj se ljutiti..." ..rece.."Nisam nista kriv.."...plakao je..."Nisam znao da ce se ovo desiti..."...Bio je izbezumljen....
Komad gelera je pogodio Azricu direkt u srce...Mama je uletila i stala kada je vidjela Azricu...
Nije mogla zaustaviti suze...plakala je i grlila Azricu... Miki nije prestajao zavijati i cviliti...Morali smo ga izvesti vani i zavezati.. Kada su saznali, svi su dotrcali... Draganovi roditelji, Mira, Mirso....Puna kuca...
Sahranili smo je sutra dan na obliznjem groblju. Nismo puno pricali u kuci...Nije nam bilo nidocega...Svaki dan smo isli i nosili cvijece nasoj Azrici... Naravno i Miki sa nama...Jedva smo ga odvajali od groba kada smo isli kuci...Cvilio je i slabo je jeo...Ja sam sa 60 kg otisla na 42 kg... Sama kost i koza... Majka je bolovala , sutila je..nije puno pricala.. Nasli smo je mrtvu u krevetu mjesec dana poslije Azricine smrti...Nije srce moglo podnijeti bol... Ostali smo sami ja i Dragan i nas Miki... Isli smo svaki dan mami i Azrici i nosili cvijece...Imali smo problema svaki put sa Mikijem...Nije htio kuci... Krenuli smo odnijeti cvijece kao i svaki dan...Zvali smo Mikija ali nije dolazio...Trazili smo oko kuce, u kuci...Nema ga. Posli smo prema groblju...Kada smo prisli Azricinom grobu, vidjeli smo Mikija kako lezi na grobu. Prisli smo i Dragan ga je pomilovao...Nije se mrdao..Stajali smo kao okamenjeni..."Boze, ima li jos nesto da nas pogodi??"...upita se Dragan gledajuci u nebo...´
Miki je bio mrtav...Zakopali smo ga u blizini...nakon par dana...rece Dragan " Svi negdje idu..Hocemo li i mi ?".. Pogledala sam ga i upitala..."Gdje to ?"..
Slegnuo je ramenima..."Bilo gdje samo iz ovog pakla sto dalje.."..rece. Neki njegovi prijatelji su isli za Njemacku a neki su culi da Svedska i Danska prima...
Imali smo nesto maraka...Pozvali smo adzu Mirsu i pitali ga moze li pripaziti kucu. Nije bilo problema... "Idite djeco sto dalje odavde"...rekao nam je na kraju i poljubio nas. Otisli smo jos jednom odnijeti cvijece....
To popodne ...nas 4 familije smo izasle iz grada.. Otisli smo svi u Dansku na kraju...
Nakon par godina,1995, ponovo sam bila trudna . Bilo nam je fino u Danskoj. Dobili smo sina.."Sta mislis o imenu Azer ?"...upita me Dragan. Opet sam ga pogledala cudno..."Sto Azer?"..upitah.. Nasmija se "Pa...lici na Azra. Moze ?"...pogledao me je molecim pogledom...
Nikad nismo prezalili Azricu...Sada je Azeru 12 godina..Pricali smo mu o Azrici , o mom tati, mami, Mikiju... Nismo imali video kameru tada da snimimo i da mu pokazemo snimke ali imali smo neke stare slike.. Ostao je vjecni oziljak u dusi...
Kada sam rekla Draganu da ce Ricina ovu pricu napisati na internetu, bilo mu je drago.. Citali smo cesto price koje je Ricina pisao. Plakali smo i smijali se ponekad. Poslije razgovora sa Ricinom,koji je Dragan slusao , vidjela sam Dragana da sjedi u fotelji i gleda slike male Azrice...Bio je sav u suzama...Sjela sam pored njega i zaplakala...
Zivot ide dalje...imamo Azera...

___________________________________________________________________
"Cega se pametan stidi , tim se budala ponosi" .. Ramadan Asovic

za Azru

Ricina kao i uvijek

___________________________________________________________________

..

Ova prica je ostavila na mene duboki utisak...Kao i obicno, procitam tekst da vidim greske ili nesto sto ne stima.. Iako sam ja napisao svaku rijec, iako znam o cemu se radi iako,iako,iako......krenule su suze same... Nisam ih mogao zaustaviti...Mogu misliti kako je tek drugima koji tek citaju tekst a imaju malu djecu...Niko sa dusom u njedrima nece ostati bez suza... Neka je vjecni mir maloj Azrici..... Vas Ricina

___________________________________________________________________
"Cega se pametan stidi , tim se budala ponosi" .. Ramadan Asovic

Hvala ti buraz jos jednom....



P.S.
Covjek mora ponekad negdje svoje emocije izgubiti
Price su prekrasne....

___________________________________________________________________

rasplaka me èovjeèe dragi. i ja sam doživjela groznu stvar u ratu. Od srpke granate koja je pogodila moj stan poginulo je dvoje dragh ljudi, moj roðak i moja nevjesta,žena od mog rahmetli brata, tako da je dvoje male djeèice( od 10 i 7 godina) ostalo bez oba roditelja. Oni su danas u Francuskoj i prije par dana moja bratièna je rodila divnog djeèaka.
Život ide dalje.......

Veæina nas bi mogla isprièati svoju ratnu prièu.

..

Dva puta smo razgovarali...Jednom sinoc i jednom jutros.. Prije desetak minuta...zazvonio je telefon po treci put.
"Izvini, znam da je kasno , ali morao sam te nazvati"..rece glas sa druge strane zice."Ovdje Dragan...Danska..Citali smo tvoj tekst 5 puta . Kao da si bio sa nama...Znam da nam nema sna veceras ali je vrijedilo...Hvala ti, puno ti hvala.. ..."..zavrsi "Dragan"..
Osjetio sam na teskom disanju i rijecima da je plakao...Zao mi je da sam ih rastuzio ali mi je drago da sam im bar za malo olaksao dusu...
Hvala i vama dragi prijatelji iz Danske na divnoj ali tuznoj prici...Ricina

___________________________________________________________________
"Cega se pametan stidi , tim se budala ponosi" .. Ramadan Asovic

broj ispravljanja poruke: 1, zadnji put od strane Ricina dana 04-05-2008 u 23:56.

citat od rodjena:

rasplaka me èovjeèe dragi. i ja sam doživjela groznu stvar u ratu. Od srpke granate koja je pogodila moj stan poginulo je dvoje dragh ljudi, moj roðak i moja nevjesta,žena od mog rahmetli brata, tako da je dvoje male djeèice( od 10 i 7 godina) ostalo bez oba roditelja. Oni su danas u Francuskoj i prije par dana moja bratièna je rodila divnog djeèaka.
Život ide dalje.......

Veæina nas bi mogla isprièati svoju ratnu prièu.

Znam o kome je rjec jer smo ih izvukli iz stana....
nek im je rahmet dushi i laka zemlja...

___________________________________________________________________
audicija u Holiwoodu sutra akshamli...
autobus iza Hita polazi oko sedam ujutru, ako vozac ne potegne prethodne noci....
Princ cuvaj mjesto na seciji....

E jebiga ,suze mi same teku ,nisam imao srca text ni procitat do kraja .

___________________________________________________________________
zdravlja,para ili use ,nase i podase

citat od BISCANIN2:

E jebiga ,suze mi same teku ,nisam imao srca text ni procitat do kraja .

___________________________________________________________________
Nije znanje Znanje znati....vec je znanje Znanje dati...

Tuzna prica, ne znam je li je iko procitao a da mu nisu posle suze. Ricina, divno si ovo napisao, nije lako sazeti ovoliko teskih momenata u malo rijeci.
Za Azrine i Azerove roditelje i za Azera i samo lijepe zelje za njihovu buducnost.
A posebno jedna za malu Azru.

Hvala..

Hvala vam na pohvalama. Kao sto sam vec rekao, jako je tesko sazeti sve u jednu pricu a da ne ispustim neki vazan detalj. Imena su izmisljena u prici ali se rimuje Azra-Azer kod pravih imena. Ja sam dobio jos 2 price...jednu veselu a jednu tuznu..Malo cu razmisliti koju cu...obe su divne... Vas Ricina
P.S. Zaboravih napisati jedan dogadjaj ..U petak sam isao kod jednog poznanika koji ima malu stampariju ...Oni stampaju knjige, brosure, letke ...i sl. Sretoh usput na parkingu mog prijatelja-komsiju iz B. Gradiske...Ismeta.
Kao i obicno, kako to rade ovdje bosanci, ..."Sta ima Hercegovino"...Nasmijah se i odgovorih..:"Nista Bosno"..
"Gdje ces?"...upita me... "Odoh do stamparije pa na kafu poslije. Hoces li i ti ako imas vremena?"...upitah.. "Hocu...imam cijeli dan na raspolaganju..."..nasmija se i udje u auto. Ja sam na zadnjem sjedistu imao kopije tekstova sto sam ovdje pisao i jednu knjigu "Alija Bosanac"..Sevke Kadrica...mog dobrog prijatelja . Napisao je nekoliko finih knjiga o nama i ratu. Njegovu knjigu sam ponio da pokazem kako izgledaju nasa slova, kako bi trebala da izgleda knjiga ukratko...kakvu knjigu bi htio da oni stampaju.
Kada smo dosli blizu stamparije, rekoh Ismetu da ide sa mnom ako hoce... "Necu ti ja tamo..Sta cu ja tamo ?? Ostacu u autu. Neces valjda dugo?"...rece...
"Necu dugo . Najvise 15-20 min."...rekoh. Ostao je u autu na parkingu.. Ja sam kratko razgovarao sa Leif-om kako se zove pajdo u stampariji i krenuo nazad prema autu. Vidio sam da Ismet nesto drzi u ruci ali nisam obracao paznju odmah. Sjeo sam za volan, stavio pojas kad paljba ...: "Konju jedan...sto mi nisi rekao da ti ovakve price pises ?"...rece Ismet. Podigao je glavu i sav je bio u suzama...Citao je "Azricu"... Nasmijao sam se na ono "Konju jedan" ali mi je bilo zao poslije. Izvinuo sam se .. Kada smo se rastali na parkingu...rece "Slusaj..imas moj E-Mail..Da se nisi usudio da mi ne posaljes odmah pricu kada budes napisao a ja cu pregledati taj vas Mo...forum na internetu..Jasno?"...Pogledao me je cudnim pogledom...molecljivo i ljutito istovremeno...
"Ok"...rekoh...E sad..cim napisem nesto, moram mu poslati... .

___________________________________________________________________
"Cega se pametan stidi , tim se budala ponosi" .. Ramadan Asovic

broj ispravljanja poruke: 2, zadnji put od strane Ricina dana 04-14-2008 u 00:35.

Zmija 1 dio

Ovo je malo veselija prica sa sretnim zavrsetkom..Smijao sam se skoro cijelo vrijeme na nacin na koji su mi njih dvoje pricali...Zanimljivo je bilo slusati sta su oboje mislili i kako su nacin na koji su razmisljali u toku svega sto se desavalo....Zasto bas "zmija" ?? Vidicete iz teksta....Nadam se da ce vam se moja "obrada " sviditi..

...................................................................Pocinje.......

Isli smo u istu skolu, komsije , odrasli zajedno...Sve smo radili kao braca iako smo imali rodjenu bracu obojica.. Ja i Dino smo bili vise zajedno nego sa nasim roditeljima... Bili smo nerazdvojni... Kada smo zavrsili osnovnu, koja je bila 100 m od nasih kuca, razmisljali smo sta bi volili da radimo. Nas stari nastavnik matematike iz osnovne , Mahmut , je izgleda ostavio duboke korijene na Dinu... "Ja cu biti nastavnik matematike"..rece Dino.. Ja nisam znao sta bi bas volio . Nisam o tome puno mislio.. Dino je krenuo stazama "nastavnika matematike" a ja sam se upisao u trgovacku skolu..Ne znam zasto ali sam volio imati kontakt sa ljudima a nisam volio biti konobar. Zavrsili smo skole...U gradu je bila jedna prodavnica gradjevinskog materijala...Dobre plate a i svercovalo se sa cekovima i svacim...Specijalno je bilo dobro sa "cimentom"...Nikad dosta. Jedan dan smo svi sjedili i jeli...Upitah oca :"Znas li nekoga ko mi moze pomoci da se zaposlim u prodavnici gradj. materijala?". Podigao je pogled i upitao..."Sto bas tamo?".. "Pa...volio bih..."..rekoh. Malo je sutio pa rece..."Pa tvoj kum je tamo sef"... Pogledao sam ga cudno...? "Kum?"...
"Ja nisam ozenjen"...rekoh.
Nasmija se on slatko... "Ne taj kum...Kada si se rodio, moj najbolji prijatelj iz skolskih dana Zlatko je rekao da hoce da ti bude kum..."... "A taj kum....razumijem..."..rekoh. Zlatko je kod nas dolazio cesto i mi kod njega ...Cijelu noc nisam mogao oka sklopiti...Cekao sam jutro... Cim se svanulo..obukao sam se pa u prodavnicu. Ogroman lager, svega za gradjevinu...Otisao sam do administracije...susjedna zgrada.
"Trazim Zlatka"...rekoh portiru.. "Ko ga treba?"..rece nekulturno..." Treba ga Edin... Mustafin sin"...rekoh. Nakon 2-3 minute..otvorio je portir vrata i rece.."Udji"...
Otisao sam do Zlatkove kancelarije...Nasmijao se kada me vidio. Zagrlio me i ponudio da sjednem..."Sta ima novo?"...upita sa osmjehom. Nisam znao kako da mu kazem iako me zna od rodjenja..."Pa...zavrsio sam trgovacku"...rekoh..."Znam..dobra skola"..rece Zlatko.
"Volio bih ako bi bilo kakvo mjesto ovdje..."..rekoh gledajuci u pod... Par sekunda tisine...Nisam znao kako ce reagovati..Ili ce galamiti da iskoristavam nase poznanstvo ili ce reci da se gubim iz kancelarije ili...ili...ili...
"Kako ne bi bilo mjesto za moje kumce"...nasmija se i zagrli me...kao da mi je pao kamen sa srca...I ja se nasmijah... "Koji odjel hoces?"...upita me Zlatko... "Pa...mislio sam cigle, blokovi,cement...."..slegoh ramenima.. "ha,ha,ha..."..nasmija se..."Tamo gdje je lova , je li ?"...pa me pogleda lopovski.. "Nema problema...pocinjes prvog...za koji dan.. Moze?".. rece kratko. Ja ko u snu...Cuj prvog.."A molba, diploma...nesto?"...rekoh naivno... "To ostavi meni...Pozdravi mi jarana kad dodjes kuci"...Isprati me do vrata i pruzi ruku... Isao sam kao u snu do kuce...Cuj dobio posao...Svasta...
Jedva sam cekao da otac dodje kuci...Odmah na vratima sam ga docekao i rekao : "Pocinjem prvog...Zlatko mi je dao posao"...Bio sam uzbudjen..Gledao sam reakciju mog oca. Nasmijao se , zagrlio me i rekao..."Pazi sta radis na poslu...da me ne obrukas".... Pogledao me je pogledom koji je sve rekao...Nisu bile potrebne rijeci. Jos 3 dana do prvog...Nikad proci...Noc prije...nece san na oci...Sutra mi je prvi radni dan...Sav sam znojan a nije vruce...Jutro...Bio sam u 6.30 pred zgradom. Cekao sam Zlatka.. Vidio sam ga kako ide dugim koracima i smije se vec iz daljine..."Sta je? Vec si pozurio da radis?"..rece i zagrli me.Otisli smo do odjela i on me je predstavio drugima koji tu rade...Bilo nas je 3 na tom mjestu...Poceo je moj prvi radni dan...Tesko sam se snalazio sa cijenama, duzinama,komadima.....Nije bas islo od ruke ali je islo...Pomagali su mi njih dvojica malo... nakon desetak dana...islo je dobro. Vec sam se uhodao u posao...

___________________________________________________________________
"Cega se pametan stidi , tim se budala ponosi" .. Ramadan Asovic

broj ispravljanja poruke: 2, zadnji put od strane Ricina dana 04-14-2008 u 11:14.

Zmija 2 dio

Vec je krenula rutina...cekovi, provizija, cimenta samo "ispod ruke" i ne svakome...Bilo je para... Moj jaran Dino je dobio posao u nasoj staroj osnovnoj skoli...Stari nastavnik je vec u penziji , Mahmut, i Dino me je pozvao da dodjem jedan cas u nas stari razred gdje smo isli. Stigao sam 2-3 minute prije Dine...Mala raja se gonjala, trcali su po razredu i pitali mene "A ko si ti?"...Smijao sam se i salio sa njima. Kada je Dino usao, sav ozbiljan, svi su bili na svojim mjestima. Sjedio sam u zadnjoj klupi i gledao Dinu kako pise na tabli...
Misli su mi se vratile 15-tak godina unazad...Ja i Dino smo sjedili u istoj klupi i gledali starog Mahmuta kako pise na tabli :" X + 2 = 8...Ko mi zna ovo rijesiti???"...Gledao je po razredu ima li koja ruka u zraku. Na skoro isti nacin je i Dino radio...Mozda je to jednostavno uslo u krv gledajuci starog Mahmuta...Ko zna ? Oci su mi letile razredom...Nas stari razred samo stariji 15 godina...Sve je isto samo su nove klupe i tabla...Katedra je ista...
Zavrsio je cas...Izasli smo ja i Dino iz razreda...Mahnuo sam djeci... "Sta mislis?"...upita Dino..
"Vratio sam se u nase doba u mislima...Boze, kako vrijeme prolazi.."..rekoh.. "Vidimo se veceras"...rekoh Dini...Vrijeme je prolazilo...
Jedan dan dodje jedan poznanik iz grada i upita me : "Je li, ima li ko da bi kupio jedno gradjevinsko zemljiste u gradu. "... "Koliko je para i gdje je. Ja sam zainteresovan.".. rekoh. "Dacu ti ga jeftino ako mi sredis materijal za kucu. Ja cu jedno zemljiste podijeliti na dva dijela. Jedan cu tebi prodati pa ti pravi kucu a drugi cu ja iskoristiti i sa tim parama poceti moju kucu."..rece kratko. Dogovorili smo se oko cijene, napravili ugovor i sve prebacili na mene u Sudu. Tako sam postao vlasnik gradjevinskog zemljista. Moj otac je bio presretan sto sam bio sposoban. "Na mene je "..rece i pogleda u zenu, moju majku. Ona se nasmijala .."Aha...sve sto je dobro..na oca"..Namignuo mi je i poljubio je...
Proslo je 15-20 dana...dani idu kao minute... Radio sam..Cuo sam nekoga kako zove..."Kume , gdje si ?"... Nisam obracao paznju jer nisam bio nikome kum.. Ugledao sam Dinu..Isao je prema meni i zvao "Kume, gdje si ?"...Smijao se...
"A budale"...pomislih. "Sta je sada uradio?"...
"Slusaj.."..rece . "Evo slusam...oba mi uha kao u vucijaka"..rekoh smijajuci se.
Stavio je ruku na rame i pogledao me..." Moja Merima je trudna...Ja sam je sinoc zaprosio i bio sam kod njenih roditelja. Svadba je za mjesec dana ..Hoces li mi biti kum ?"...Stajao sam kao okamenjen..Dino i Merima su bili zajedno vec par godina...Divan par..Bas mi je drago da ce se vjencati..."Kako je to pitanje papak ?"...rekoh..."Zar ima neko drugi da bi bio kum pored mene ?"...odgovorih.
Dino me je zagrlio i poljubio...Morao je odmah ici.... Ostao sam sam..."Moj Dino se vjencava ? Zar je moguce? Do juce smo se igrali u pijesku, trcali za loptom, kupali ..".. Tada sam shvatio da i ja nisam bas "momcic " i da je i meni vrijeme....
Dani su letili...Svadba se priblizavala..Ostalo je jos nekoliko dana do vjencanja. Sve je bilo dogovoreno...
"Ko je kuma?"...upitah Merimu jednom kada su bili kod nas... "Jedna moja rodica..Ona ne zivi u nasem gradu. Zove se Majda. Doci ce sutra."..rece Merima kratko.
Ujutro sam posao na posao kao i obicno. Imao sam obicaj otici na pice sa kolegama kada je pauza za dorucak i rucak. Oko 12 sati smo posli do obliznjeg kafica.. Nesto smo se zezali i gurali kada smo ulazili u kafic...Naletio sam na jednu crnku i prilicno je gurnuo nehtijuci kada sam ulazio.."Kako to ulazis majmune? U sta gledas ?"..pogledala me ljutito. Mora da sam je dobro udario cim je tako reagovala..Zastao sam na trenutak i rekao :"Gledam u tebe...zmijo.."..Usao sam u kafic...Popili smo par pica. Morali smo brzo nazad.
Svadba je za dva dana.. Otisao sam do Dine i rekao mu da imam nesto da mu pokazem..
"Sta je sada ?" ..upita me. "Koju si pizdariju sada smislio?"...nasmija se.
"Vazno je"..rekoh.. "Treba da idem sa Merimom i kumom do prodavnice...Gdje cemo se naci za pola sata ?"..rece Dino. Dao sam mu adresu..Razisli smo se. Otisao sam na "moje" zemljiste i cekao.. Stao je Dinin golf i ja sam mu mahnuo. Vidio me je. Iz auta je izasla Merima i neka crnka. Nisam dobro vidio jer je bilo daleko.. Gledao sam zemljiste i zamisljao kucu. Oni su mi prilazili sa ledja ...Kada sam se okrenuo, ugledao sam ona dva ljutita oka iz kafica... "Ti...?" ..rece "zmija"... "Znate li se "..upita Merima zacudjeno...
Ja sam se nasmijao i izvinuo jos jednom...ispricali smo sta se desilo... Svi smo se smijali..Majda se smijala ali samo malo...Bila je i dalje ljuta.
"Sta je sada ?...upita Dino... "Poznavanje prirode i drustva-lekcija ?"...salio se. Mislio je na zemljiste na kojem smo bili. Objasnio sam mu da sam kupio jeftino zemljiste i da je moj vjencani poklon pola zemljista tako da gradimo zajedno kucu na sprat. Jedan meni a jedan njemu...
Zanijemio je...Nije mogao doci do rijeci...Gledao je u mene, pa u parcelu,pa u Merimu...
"Ali....ja nemam za sada puno para da ulazem..."..rece spontano..
"Ne brini...Bice..."..rekoh i zagrlih ga.. Plakao je i grlio me...
Otisli smo na pice...razisli smo se ubrzo...Trebalo je sve pripremiti za svadbu...Nasmijao sam se "kumi" i poslao poljubac...Nasmijala se ali je izgledala kao ljuta...Nije joj bilo bas mrsko...

___________________________________________________________________
"Cega se pametan stidi , tim se budala ponosi" .. Ramadan Asovic

Zmija 3 dio

Ja i Dino smo otisli do obliznjeg restorana da jos jednom "utanacimo" detalje za svadbu. Restoran je bio veliki, sa zivom muzikom... Nas nije bilo puno , oko 30-tak . Samo uzi dio prijatelja i familija. Sve smo sredili i Dino rece :"Hajde na pice da se pomiris skroz sa kumom prije vjencanja.."..nasmijao se i pogledao me. Kuma je bila kod Merime u kuci i pripremala se za vjencanje. Usli smo u kucu , Merima nas je docekala, zagrlila Dinu i mene. Sjeli smo sa njenim roditeljima, dosla kafa, pice..."A...gdje je Majda?"..upitah... Merima se nasmijala i pogledala me..."Sta je...pitas za kumu ? Vec ti nedostaje a koljete se po gradu ?"...rece i nasmija se. Nije proslo nekoliko minuta kad ulazi "zmija"...kada me je ugledala, uozbiljila se...
Oci su joj gorile cudnim sjajem a osmjeh joj je bio na licu kada me je gledala iako je izgledala ozbiljna. "Ooooo vidi ko je dosao"...rece gledajuci u mene. Sjela je do Merime i gledala me ispod oka.. Smijao sam se i gledao je seretski... "Kako si kumo?"...upitah..
Gledala me je malo pa odgovori..."Sada sam kuma a bila sam zmija.."... rece. "Pa...ti si i kuma i zmija"....rekoh. Vidio sam po njenim ocima da bi me najradije strpala u top ali je presutila.. Svi su se nasmijali i to je ispalo kao sala...
Dino je rekao da je sve sredjeno oko svadbe i da ne brinu. Dan vjencanja je stigao...Otisli smo do Opstine, vjencali su se Dino i Merima a ja i "zmija" smo stajali iza njih kao svjedoci. Kada smo se potpisali, podjela prstenja, poljubac mladoj ...i sve po protokolu... U restoranu je bilo fino, dobra hrana, muzika, raspolozenje. Majda je sjedila sa Merimine strane a ja sa Dinine. Ponekad smo se pogledali ...kao usput. Dino i Merima su otisli da plesu.. Izmedju mene i "zmije" su bila njihova 2 prazna mjesta. Gledao sam u njih dvoje kako plesu i razmisljao kako vrijeme leti.. Iz "sna" me trznu Majdino pitanje...."Sta je sa tobom glumac ?"... Pogledah je cudno..."Sto glumac ?"...upitah. "Pa vidim da nesto glumis. Sto me ne pozoves da plesemo ?"..rece ljutito sa vatrenim ocima. Nasmijao sam se slatko, ustao, uzeo je za ruku, poljubio je u ruku i rekao :"Da li imam cast da plesem sa najljepsom crnkom na svijetu?"..Pogledao sam je u oci i cekao odgovor..."Vidi supljaka...cuj na svijetu..Imas cast. Sta si cekao do sada"..rezala je cijelim putem do podijuma. Smirila se kada smo plesali, bila je topla, njezna, i ponekad me je pogledala kao da sam joj drag...Pricali smo uopsteno, ponekad pogledali u Merimu i Dinu... Otplesali smo 2 plesa, vratili smo se na mjesta . Tamo su vec bili Dino i Merima. "Opa.....vidi kume i kuma"...rece Dino i nasmija se. "Prisilio me je"..rece Majda..Ostao sam zapanjen...Cuj ja prisilio. a sta je sa onim "Glumac"...Nije mi koristilo da se branim...Slegnuo sam ramenima i priznao da sam je prisilio da plese sa mnom. Svi smo se smijali. Vece je prosla super..razisli smo se, Majda kod Meriminih roditelja, Merima sa Dinom a ja kuci. Dogovorili smo se da sutra kafu popijemo i preberemo utiske "prve bracne noci"... Sutra sam otisao kod Dine, tamo je vec bila "zmija"..Pogledala me je svojim smedjim ocima najljepsim na svijetu...Pravila se da je ljuta... "A casaf?"...rekoh nakon prvog fildzana. "Kakav casaf?"..upita Dino.
"Kako kakav casaf? Pa svaki put svekrva iznese krvav casaf poslije prve bracne noci da pokaze selu da je mlada nevina bila"..rekoh. Svi smo se smijali...Merima je bila trudna a ja spominjem casaf.. "Samo sam cekala kada ces nesto pametno reci"...rece zmija. Ja sam se kao naljutio i rekao :"Jesi li to meni rekla ?"...Pogledao sam je ljutito... "Jesam...glumac"...rece gledajuci me u oci. Skocio sam sa sofe, krenuo prema njoj...Ona je iskolacila oci, prepala se , povukla na sofu i nije reagovala...Cekala je da se nesto desi.. Prisao sam joj brzo, uhvatio za glavu i poljubio u obraz. Vratio sam se na svoje mjesto i nastavio piti kafu. Trebalo joj je nekoliko sekundi da se "haviza" ...kad poce paljba iz svih topova..."To da nisi nikad uradio, sram te bilo.."....i jos milion rijeci koje nisam cuo jer sam se grohotom smijao a i svi sa mnom. Ustala je i otisla demostrativno u sobu.
Svi smo se smijali...Merima je otisla za njom... nakon nekoliko minuta su se vratile...Da je imala Majda mitraljeze u ocima, davno bi bio izresetan kao sito..Gledala me je sa ljuto...
Ja sam ustao i izvinuo se. Smirila se malo... "E kao izvinjenje, mogu li te poljubiti u drugi obraz?"...upitah.. Pogledala me ne kao da sam joj pobio cijelu familiju...Svi su se smijali pa i ona popusti..."Hajde...radi zara".. Ustao sam i poljubio je u drugi obraz...Gledao sam je dok smo pili kafu...Vidilo joj se u ocima da joj se svidja "igra" koju igramo...

___________________________________________________________________
"Cega se pametan stidi , tim se budala ponosi" .. Ramadan Asovic

broj ispravljanja poruke: 1, zadnji put od strane Ricina dana 04-14-2008 u 11:57.

Zmija 4 dio

Poslije posla sam svratio do Dine...Merima je pravila rucak i sjeli su da jedu. Kao i hiljade puta prije, pozvali su me da jedem sa njima kao da sam njihov. "Idem kuci...hvala na pozivu. Nego...gdje je Majda?"..upitah. "Otisla je kuci jutros"..rece Merima. Nije mi bilo pravo...Falila mi je.
Sredio sam projekat kuce . Jedan moj prijatelj je inzinjer i napravio je super projekat kuce na 2 sprata. Jedan meni jedan Dini, sa dvije velike garaze i vrtom...Dozvola za prikljucke vode, kanalizacije i struje su bile spremne i poceo sam da kopam temelje. Sa jednim poduzetnikom sa sredio da pocne gradnju a ja sam obecao nesto para i materijal koji mu bude trebao za druge poslove. Poslije desetak dana, prizemlje je bilo gotovo ugrubo. Trebala se izliti ploca...Morali smo cekati da se malo "suhne" pa nastaviti gradnju. Poslije 2 mjeseca, sprat je bio gotov i krov se zavrsavao. Prikljuceni su bili voda , kanalizavcija i struja..
Samo su ostali prozori i unutra sredjivanje...parketi, malterisanje, struja.....sve po redu. Islo je brzo.. Jednom sam bio kod Meriminih roditelja...Pozvali su me nesto i to bez Dine.
"Slusaj ..."..rece otac.."Mi smo ustedili nesto para , prodao sam jedan komad zemlje koji mi nije trebao i evo ti pare.."..davao mi je pare. "Sto ce mi pare?"..upitah.. "Za kucu"..rece.
Dugo smo raspravljali , ja nisam htio uzeti pare...Na kraju smo nasli rjesenje. Te pare ce otici za kupovinu namjestaja...Otisao sam do jarana koji je radio u "Sipadu" i sredio sve..Cekalo se samo na zavrsetak kuce. I to je stiglo kao i sve ostalo...Kuca je bila kao iz snova...Merima je trebala roditi svaki cas...Obisli smo kucu "coporativno"...Dino, Merima, ja, moji roditelji, Dinini i Merimini roditelji...nekoliko prijatelja...Bilo nas je 20 najmanje ali nema moje "zmije"...Falila mi je. Otisli smo u "Sipad" sutra dan...Merima se iznenadila a i Dino ..Bilo joj je drago da je nisu njeni roditelji zaboravili... Kupili smo sve sto treba, pa onda lustere,pa tepihe....sve do kasike sto se kaze. Sve je preneseno u kucu . Dino je izabrao prizemlje..."Ali pod jednim uslovom...Podignucu kredit i vratiti ti pare za pola kuce...Moze?"...nasmijao sam se...."Moze"...rekoh samo da ga malo smirim.. Moj sprat je bio prazan..Sve je sredjeno ali nema namjestaja...Nije mi se zurilo. Otisao sam do Dine da vidim kako ide...Sjedili su u dnevnom...Sve je bilo postavljeno cak i koja slika na zidu.. Odjednom se culo lupanje iz kuhinje... "Sta je ovo?"...upitah... U to izadje "zmija" iz kuhinje..Roncala je da ima previse kartona, papira i da Dino to sredi...Ona ne moze da "radi" od papira... Stala je kao ukopana kada me je vidjela... "Ooooo kume"...rece i pruzi ruku. Sjela je i malo smo razgovarali.
"Majda je uzela 14 dana odmora da mi pomogne a i ja cu roditi uskoro..."..rece Merima. Kao da me sunce ugrijalo...nasmijao sam se...
Malo smo pricali..."Zmija" nije bila onako ledena i drsaka kao prije...cak je bila i simpaticna..
"Nego Merima...jedno pitanje"...pogledah u Merimu. "Mozemo li ja i Majda izaci veceras malo u grad? Dino moze ostati sa tobom..."..rekoh. "Moze...naravno...bice mi cak i drago"..rece Merima.
Vidio sam da Majda "uzima zrak", otvorila je usta , izbecila oci i gledala u mene pa u Merimu... "A ja...pita li neko mene ovdje?"...upita ljutito. "Ne pita"..rece Merima.."To je naredba. Moja si 14 dana"...nasmija se Merima. Majda nije komentarisala , samo mi je isplazila jezik i pogledala me "ljutito"... Dosao sam u 7 po Majdu...Obukla je crnu suknju i bijelu bluzu...Pustila je dugu crnu kosu niz ramena...Izgledala je kao iz filmova...
"Kako izgledam ? Je li odgovara "gospodinu" da budem sa njim veceras ovako obucena?"... rekla je provokativno... "Paaaa srednja zalost, nije lose. Moze proci u svakom slucaju"..rekoh. Progutala je moj komentar ...Otisli smo u kafic, popili pice...malo se opustili.. Pricala mi je o svom momku sa kojim je dugo isla..Posvadjali su se prije par mjeseci.. "Spandjao" se sa njenom najboljom kolegicom....Pitala me o mojim curama..Imao sam jednu curu sa kojom sam prekinuo ...Nista posebno za sada nije bilo na tom planu..
Otpratio sam je kuci...Zahvalio sam se na drustvu i upitao mozemo li sutra vece otici negdje drugo...u restoran na primjer.. "Paaa...moze. "...nasmijala se. "Isto vrijeme?"..rekoh. "Aha"...nasmija se i udje u kucu. Nisam htio ulaziti , bilo je kasno i Dino je vec bio u krevetu.
Izlazili smo svaku vece ja i Majda. Dino je primjetio da sam se "zagrijao" za Majdu pa su oni izlazili samo kratke setnje po danu sa nama...Noc je bila nasa...Nakon nekoliko dana , zazvonio je telefon na poslu...Bio je to Dino... "Merima rodila prije 10 minuta....sin...".
Ostavio sam sve i otisao u bolnicu. Merima je lezala na krevetu i drzala bebu u narucju... Poslije su dosli ostali...Naravno...tu je bila i "zmija"...
Napravili smo festu nakon nekoliko dana...Nije nas bilo puno...Malo rostilja, koja piva, muzika.... Prisao mi je Dino i upitao..: "Sjecas li se da si uvijek govorio da bi dao sinu ime Mirza...".. "Sjecam"..rekoh. "Pa...kume...kume...sta mislis o imenu Mirza za mog sina?"... Pogledao me je u oci. "Zasto ne "...rekoh. "Sto to ponovi kume dva puta?"...upitah ga.
"Pa...kum si bio na vjencanju..Bio bih veoma ponosan da mi budes kum sinu"...rece . Vidio sam mu suze u ocima. Zagrlio sam ga ..:"Sa zadovoljstvom. Bice mi cast prijatelju"..rekoh. Rekli smo to svima...Bili su presretni...Merima je plakala i grlila me...Sve je bilo kao u bajci...
Nestvarno i fino...previse fino..
Ja i "kuma" smo bili sve blize i blize... Poslije nekoliko izlazaka...prisao sam joj kada je krenula u kucu , zagrlio je i poljubio strasno... Nije se bunila..prihvatila je poljubac...Odmor se blizio kraju..Majda je morala nazad... Ostali smo u kontaktu. Cesto smo se vidjali , cak smo i bili nekoliko dana zajedno na moru...
Slavili smo prvi rodjendan Mirzi... Svi smo se skupili... ja sam bio dugo razmisljao o Majdi.. Moj sprat je bio namjesten tek da se moze stanovati.. Bila je mala festa, prvi rodjendan...
Ja sam kupio veliki kamion Mirzi i jos nekih sitnih poklona.. Bio sam malo tuzan...Dino je imao familiju, sina a ja ????
Gledao sam u Majdu...sva je treptila...Pricala je nesto sa Merimom... Prisao mi je Dino... "Sta te muci ?"..pogledao me je i zagrlio...
"Pa...evo gledam vas, imate sina, sretni....a ja ? Sta ja cekam?"..rekoh. "Idi i pitaj je hoce li se udati za tebe"...rece Dino. "Koga da pitam ?"... upitah.. "Ne pravi se mahnit...Pitaj Majdu da se uda za tebe...Volio bi ti a i ona...Sta cekate ?"..udario me po ramenima i gurnuo prema Majdi... "Hocu ako ces mi biti kum a Merima kuma"...rekoh brzo.. "A ko bi to trebao drugi biti ?"...pogleda me ljutito.
Te sekunde su mi bile kao godine. Isao sam laganim korakom prema Majdi. Ona je stajala sa strane sa Merimom i nesto su pricale. Noge su mi bile teske kao olovo. Pogledao sam u Dinu...Mahnuo mi je da nastavim dalje prema njima...
Prisao sam im...Nesto su se smijale.. "Oooo evo nam kuma"..rece Majda. Zagrlila me je i poljubila.
"Majda...Ja sam razmisljao. Volio bih da se udas za mene. Hoces li ?"...rekoh smotano i brzo. Merima me je pogledala i nasmijala se. Bilo joj je drago...Majda je iskolacila oci...Nije mogla da vjeruje da sam to pitao. Dosao je i Dino... Svi smo gledali u Majdu.. "Ovo je doslo neocekivano"..rece Majda...
"Hoces li se ljubavi moja udati za mene?"...ponovio sam pitanje...
Nasmijala se i zagrlila me..."Naravno...Cekala sam da me pitas vec mjesecima..."glumac"... Sta si cekao do sada"...rece...
Rekao sam novost svima . Bili su presretni da smo ja i Majda skupa... Vjencanje je bilo 2 sedmice poslije. Kupili smo sav namjestaj i uselili na sprat. Svadba je bila u istom restoranu samo sto su mladenci zamjenili mjesta sa kumovima. Svaku vecer smo bili jedni kod drugih, izlazili skupa, rostiljali...Majda je bila trudna...Rodila je kcer...Upitah Dine " Dobro...kume...kume ..kakvo ime cemo dati djetetu?"... Ono dva puta kume je razumio ..Kum na vjencanju i kum djetetu... Nasmijao se i zagrlio me... "Sta mislis o Amina?"... "Divno ime"..rekoh."Neka bude Amina".. Moji roditelji su bili odusevljeni....
Dosao je rat...Pokupili smo sto je trebalo.. Bilo je nesto i para pa za Skandinaviju...U Svedskoj smo . Za ove sve godine u Svedskoj smo i dalje u istom gradu, komsije ...druzimo se svaki dan.. Dino je dobio jos jednog sina...Edina. Mi smo dobili isto jednog sina. Dao sam mu ime...Dino. Sretni smo...To je dovoljno...Volio bih da su svi sretni kao i mi...

___________________________________________________________________
"Cega se pametan stidi , tim se budala ponosi" .. Ramadan Asovic

broj ispravljanja poruke: 1, zadnji put od strane Ricina dana 04-14-2008 u 13:00.

..

E eto...Ledja su me zabolila...Vidim dupla slova...Dosta za danas...Kasnije cu pregledati da nisam negdje zabrljao u tekstu...Zivot pise romane..Ovakvih i slicnih prica ima na hiljade. Moglo bi se napisati stotine knjiga...Cujemo se..Ricina

___________________________________________________________________
"Cega se pametan stidi , tim se budala ponosi" .. Ramadan Asovic

broj ispravljanja poruke: 1, zadnji put od strane Ricina dana 04-14-2008 u 13:26.

Neznam sta da kazem nego
ODLICNO

___________________________________________________________________

Jest...
Vrlo dobro...

___________________________________________________________________
665 - Skoro zao

Za Azru i svu malu raju koja nastradase

Bravo Ricina !