Kosmopolitizam

Znam da je ljeto i da se nikom ne da hrvat s ovako teskim temama ali kontam samo da postavim temu da mi ne pobjegne, pa mozemo tabiriti tamo na jesen kad smo u punom sastavu .

Citajuci sljedeci clanak, pade mi na pamet da je jedan od osnovnih uzroka raspada SFRJ, krvavih ratova koji su se desili kao i sadasnjeg stanja u BiH nedostatak ideologije koja je mogla zamjeniti komunizam kao i suprostaviti se agresivnim nacionalistickim ideologijama iz ranih 90-ih.
Interesuje me da li kosmopolitizam moze biti ta neka nova ideologija i ideja koja moze okupiti zdrave snage i pokrenuti stvari u pozitivnom pravcu. Donekle se moze povuci paralela s 2. svjetskim ratom, kada su komunisti u jeku kataklizme planetarnog sukoba i nevidjenih zlocina ponudili alternativu i izvukli zemlju i njene narode iz haosa i medjusobnog istrebljenja.

___________________________________________________________________
lose,lose MSP

Oslobodite naciju - kosmopolitizam odmah!

Piše: Per Virten

"Kosmopolita" je nekad bila pežorativna reè kojom su prokazivani Jevreji, anarhisti, pacifisti i ostali koji su odbijali da prihvate pozivanje na utvrðene granice nacija-država. Danas, na drugoj istorijskoj prekretnici, kosmopolitizam se vraæa. Šta znaèi biti kosmopolita danas, i kosmopolita u istorijskom smislu.

Religija je uspešno odvojena od države. Isto bi trebalo da se dogodi i s nacijom.

___________________________________________________________________
lose,lose MSP

broj ispravljanja poruke: 1, zadnji put od strane Hogar dana 07-31-2009 u 10:17.

Dok su srpske granate gruvale po Vukovaru, gradu u severoistoènom delu Hrvatske - jezivo predskazanje sistematske okrutnosti kojom æe se odlikovati kasniji jugoslovenski ratovi - èitao sam roman Na Drini æuprija koji je 1950. napisao Ivo Andriæ. I dalje se živo seæam jednog lika iz tog romana u kom je data hronika života u varoši Višegradu od 16. veka do Prvog svetskog rata; hotelijerke Lotike, Jevrejke, odrešite ali duboko nesreæne žene. U poslednjih nekoliko godina sjaj tog seæanja samo je jaèao, a kad god bih naišao na poznata imena Žan-Marija Le Pena, Pije Kjersgarda, Jerga Hajdera - ili gledao kako zapadne vlade jedna za drugom pozivaju na ogromna utvrðenja kako bi Evropu zatvorili pred ostatkom sveta - Lotika mi se pojavljivala u svesti kao simbol jednog drugaèijeg poretka.

Poreklom iz Poljske, došla je pešice u Višegrad gde je otvorila "Hotel zur Brücke", najvišu zgradu kojom se mogao pohvaliti beznaèajni gradiæ. U ono vreme, turska carevina izgubila je svoj hegemonijski položaj i Bosna je postala pokrajina u dvojnoj Austro-ugarskoj monarhiji. Izvorno stanovništvo sastavljeno od muslimana, pravoslavnih hrišæana i Jevreja izmešalo se sa useljenicima iz ostalih delova Evrope, i zahvaljujuæi njihovim vezama gradiæ je živnuo.

Noæu se Lotika zakljuèavala u malu kancelariju u koju niko nije imao pristupa. Tamo, za stolom koji se nije video od pisama, dokumenata, iseèaka iz austrijskih novina i lutrijskih izveštaja iz svih krajeva Evrope, ona je vodila svoj drugi i, možda, puniji život. Iz tog pretrpanog prostora dopisivala se s poznanicima u celoj Istoènoj Evropi, finansirala univerzitetske studije svojih mladih roðaka u Galiciji, davala uputstva za sklapanje brakova, komentarisala tekuæe dogaðaje u velikim gradovima, kupovala i prodavala akcije na beèkoj berzi, ili prouèavala finansijske vesti iz dalekih metropola. Duboko se usadivši u multietnièku svakidašnjicu u Višegradu, Lotika je bila i deo bezgraniène jevrejske mreže koja je povezivala ljude razdvojene velikim razdaljinama. U suštini, dom je bio mnoštvo mesta. Višegrad je bio grad u kom joj se nalazio dom, ali njena istinska domovina bila je skup veza koje su iskrsavale kad god bi se povukla u svoju kancelariju. Stoga su se, dok je u jednom beznaèajnom ruralnom gradiæu vodila kosmopolitski život, znaèenja izraza kao što su dom, identitet i pripadanje poèeli kod Lotike preklapati.

___________________________________________________________________
lose,lose MSP

U 18. veku Volter i ostali filozofi Prosvetiteljstva formulisali su osnovna naèela jedne kosmopolitske politike. Po njima, domovina je naprosto znaèila republiku: politièku zajednicu u kojoj zakon, sloboda i suverenitet zamenjuju represiju koju sprovodi iskvarena monarhija, i ta zajednica kao takva nije bila oznaèena odreðenom kulturom, jezikom ili etnicitetom. Volterova država bila je republika, a ne nacija-država.

No, kosmopolitski tekst par excellence postaæe klasièni Veèni mir Imanuela Kanta iz 1785. Ako se Volter zanimao za unutrašnje uslove republike, Kant se usredsredio na odnos izmeðu republika i meðunarodnog pravnog sistema. Njegove su ideje do izvesne mere ostvarene kroz Ujedinjene nacije, deklaraciju o ljudskim pravima, i razlièite meðunarodne konvencije. Volterovu republiku je, s druge strane, u prah i pepeo smrvio nacionalizam. S vremenom je kosmopolita postao podsmešljivi sinonim za Jevreje, komuniste, anarhiste, pacifiste i sve druge koji su odbijali da prihvate zahteve za etnièku, kulturnu, jezièku i religijsku homogenost postavljene u ime nacije-države. Hladni rat ne samo što je uspešno podelio svet nego se uz to postarao da se kosmopolitska naèela srozaju na nivo privatnog sanjarenja.

Posle pada Berlinskog zida, meðutim, te su se perspektive vratile u meðunarodnu raspru gde, kao oruðe koje nam pomaže da odgovorimo na pitanje šta i kakva neka zemlja ili država treba da budu, i kako treba da izgleda život u jednom svetu bez granica, bacaju novu, ali upadljivo poznatu svetlost na meðunarodni (ne)red.

A pre nekoliko godina, kad sam èitao jednu sasvim drugaèiju knjigu, New and Old Wars (Novi i stari ratovi) od Meri Kaldor, britanskog istraživaèa mira i sukoba, odjednom sam se setio Lotike i njenog radnog stola.

Poenta Kaldorove jeste da je rat u Bosni protivstavio dva razlièita pogleda na svet: nacionalistièki, strogo etnièki i iskljuèujuæi pogled, spram kosmopolitske ideje pluralizma i ukljuèivanja. Njeno najvažnije otkriæe, meðutim, bilo je da kosmopolite nisu uvek oni od kojih biste oèekivali da to jesu.

Ispostavilo se da su oni koji su branili kosmopolitske ideje èesto živeli u gradiæima i selima gde su krili izbeglice, spasavajuæi ih od etnièkog èišæenja i utiruæi put trajnoj koegzistenciji. Mnogi od njih nikad nisu pohaðali univerzitet, èak ni napuštali mesto u kom su roðeni. Suprotno njima, mnogi najmilitantniji hrvatski i srpski nacionalisti na mnogo su naèina vodili ono što smo skloni da smatramo kosmopolitskim životom: školovani na stranim univerzitetima, oseæali su se kao kod kuæe na svim velikim aerodromima širom sveta, i mogli su opušteno da prièaju sa svetskom politièkom i finansijskom elitom. Ipak, oni su zastupali etno-fašistièku politiku. Tako je Kaldor vrlo uspešno pobila tvrdokornu i u osnovi pogrešnu pretpostavku: da kosmopolitsku tradiciju uvek predstavlja obrazovana elita, dok nacionalistièke i netolerantne planove kuju neobrazovani seljaci.

___________________________________________________________________
lose,lose MSP

broj ispravljanja poruke: 1, zadnji put od strane Hogar dana 07-31-2009 u 10:19.

Pošto je onako jasno pokazao užasne posledice galopirajuæeg nacionalizma i etnifikacije, rat u Jugoslaviji otvorio je oèi veæini Evropljana. Još se jednom uèinilo da je moguæna alternativa za nacionalizam kosmopolitska tradicija. U teoriji, pojava rasistièkog, desnièarskog evropskog nacionalizma neprijateljski nastrojenog prema Muslimanima, Jevrejima ili svakom tamnoputom, i protivnog otvorenim granicama i evropskoj integraciji može, u stvari, stvoriti slièan efekat i odvesti situaciji u kojoj se nacionalizam èini kao sve manje i manje moguæa alternativa.

Kosmopolitizam nudi stanovište koje povezuje nekoliko uporedo voðenih diskusija: o uticaju multikulturalizma i globalizacije; o lokalnom i globalnom, o sebi i drugima. Ali istinska snaga povratka kosmopolitizma potièe od toga što kosmopolitizam više ne stvara samo teorija, nego on potièe od stvarnih društvenih uslova, od živih iskustava - sasvim u duhu naèina na koji je Lotika živela svoj život u Hotel zur Brücke. Kao što u svom predgovoru piše èetvoro urednika nedavno objavljene antologije Cosmopolitanisms, kosmopolitsko se pojavljuje na "donjem kraju" društvene hijerarhije:
"Danas su kosmopolite èesto žrtve modernosti, njih je na cedilu ostavila kapitalistièka pokretljivost naviše, a lišeni su utehe i obièaja nacionalne pripadnosti. Izbeglice, ljudi iz dijaspore, i migranti i prognanici predstavljaju duh kosmopolitske zajednice".

___________________________________________________________________
lose,lose MSP

Zajedno s Rièardom Folkom (Falk) i Meri Kaldor, koji su oboje struènjaci za meðunarodno pravo, politièki nauènici Dejvid Held i Danijele Arkibuði (Archibugi) su tokom 90-ih neprestano nastojali da razrade kosmopolitski odgovor na politièke izazove globalizacije. Iako je demokratija postala norma za domaæe politièke uslove posle 1989, Held i Arkibuði tvrde da su multilateralni odnosi i dalje uglavnom skriveni iza kamuflaže diplomatije, i da na meðunarodne odnose mnogo manje utièu demokratski pokreti. U stvari, Ujedinjene nacije, Meðunarodna monetarna unija, Evropska unija i druge institucije obavljaju svoje poslove kao da se nije dogodilo ništa. Pristup javnosti informacijama ogranièen je, i graðani ne mogu da zatraže da im oni na vlasti polože raèune.

Held i Arkibuði se boje da æe u gusto globalizovanom svetu autoritarni oblici upravljanja poraziti demokratske oblike. Da bi parirala takvim tendencijama, meðunarodna zajednica mora da postane toliko demokratska da bude u stanju da totalitarne režime natera na sve veæu otvorenost i demokratiju. Bez kosmopolitske demokratije lokalna angažovanost naprosto neæe opstati. "Ona za cilj postavlja stvaranje jedne demokratske zajednice koja æe i obuhvatati demokratske države i prolaziti kroz njih", pišu oni.

Oèigledno, konvencije i meðunarodni sporazumi koji su uspešno ogranièavali suverenitet nacije-države inspiracija su za Helda i Arkibuðija, koji i dalje smatraju da se ti procesi moraju još više otvoriti i postati još egalitarniji. Takva težnja zapravo osporava jedno osnovno shvatanje: da demokratija funkcioniše samo u granicama nacije-države i u okruženju koje se odlikuje kulturalnom sliènošæu.

A to je upravo teren na kom se odigrava kljuèni sukob izmeðu postojeæeg sistema nacija-država i tradicije kosmopolitske ideje. Za kosmopolite, politika, demokratija, i javna otvorenost - grèka Agora - predstavljaju stecište na kom se može stvoriti kolektivni identitet za zemlju i solidarnost izmeðu njenih graðana. Kulturalna sliènost i nacionalna zajednica nisu preduslovi za demokratiju. Baš naprotiv, demokratija se može sastojati od mnogih nacija, religija i kultura. U republikanskoj tradiciji Hane Arent i Jirgena Habermasa raznovrsnost i razlika su sredstva a ne smetnja.

___________________________________________________________________
lose,lose MSP

Held i Arkibuði su pokušali da pobliže odrede svoj pojam meðunarodnog kosmopolitizma i sugerisali da, u prvom redu, treba reformisati Ujedinjene nacije. Pošto veæ saèinjavaju potencijal za globalnu politièku agoru, one se mogu ojaèati kao forum za meðunarodne razgovore i demokratske odluke. Danijele Arkibuði preporuèuje da ta organizacija uspostavi i drugi dom, generalnu skupštinu ljudi koji su izabrani neposredno, a da se Savet bezbednosti reformiše tako da se ukine pravo veta, ili bar oteža njegova primena. On se zalaže za jaèi meðunarodni sud za ljudska prava koji bi dopuštao i tužbe pojedinaca i, jasno, Krivièni ratni sud (koji je sada obuhvaæen Meðunarodnim kriviènim sudom). Takva strategija oèigledno podriva nacionalni suverenitet i još više dovodi u pitanje sistem suverenih nacija-država koji je posle Vestfalskog mira 1648. bio uspostavljen kao norma. Vredi ponoviti da je cilj kosmopolitizma da prednost daje demokratiji i njenoj politici, a ne suverenitetu nacije-države.

Helda ponekad kritikuju zbog naèina na koji bi njegove ideje kosmopolitske i globalne demokratije u praksi mogle odvesti visokocentralizovanoj svetskoj vladi koja bi sprovodila autokratski oblik vlasti. To je znaèajna primedba, i primedba koju je priznavao još Imanuel Kant kad je pisao Veèni mir. No Held se postarao da istakne da autonomija svake pojedinaène zemlje neæe nestati, nego da je ona, zajedno sa jakim regionalnim i demokratskim institucijama kao što je Evropska unija, upravo kièma celog sistema. Kao i u tradiciji federalizma, vlast ipak mora da potièe odozdo i da bude delegirana naviše. Takav se model može videti kao tkivo sastavljeno od odnosa demokratske vlasti na razlièitim nivoima i na razlièitim mestima koje nastoji da obuhvati interese globalnog - što je kosmopolitski model. Ako je tako, moramo nastaviti da nastojanja da se stvore grandiozni i sveobuhvatni sistemi posmatramo sa zdravom dozom skepticizma, a verzija Helda i Arkibuðija u tom pogledu nije izuzetak.

Pitanje je koliko vredi Heldov optimizam u svetu koji je posle 11. septembra 2001. na putu da bude restrukturisan prema amerièkom "Ratu protiv terorizma". Po tome scenariju, Ujedinjene nacije i druge globalne institucije poèele su da igraju sporednu ulogu, a ovaj obrt dogaðaja je razlog što moramo još hitnije insistirati na drugaèijem i veæma demokratskom meðunarodnom poretku. U veæma svakidašnjoj ravni nacionalni suverenitet dovode u pitanje i oblici migracije kojima nastaje pojava o kojoj razni nauènici govore kao o transnacionalnoj mreži.

___________________________________________________________________
lose,lose MSP

Ranih 90-ih sociolog Pegi Levit iznela je dokumentaciju o životu graðana u selu Miraflores, u Dominikanskoj Republici, kako onih koji su ostali tamo tako i onih koji su otišli u SAD te sad nastanjuju deo Bostona poznat kao Jamajka plejns. Veza izmeðu ta dva mesta bila je i ostala jaka - dvoje od troje graðana u Mirafloresu imaju roðake u Jamajka plejnsu - a kontakti izmeðu njih uspostavljaju se ne samo svakodnevno nego i na svim nivoima društva: ljudi, novac, i naèin života lete tamo-amo. U svojoj knjizi Transnational Villagers (Transnacionalni seljani), Levit o toj pojavi govori kao o transnacionalnom selu.

Migracija utièe i na pojedinaèna sela, i na celu naciju Dominikanske Republike. Skoro 10% dominikanske populacije sad živi u SAD, a iznos finansijskih transakcija koje ti ljudi prave ravan je, otprilike, polovini nacionalnog budžeta. Drugim reèima, Dominikanska Republika veoma mnogo zavisi od svojih iseljenika, te je zemlja zato poèela da institucionalizuje veze izmeðu "dijaspore" i domovine. Politièke stranke sad namenjuju mesta u svojim izvršnim odborima amerièkim Dominikancima, i imaju lokalne organizacije u Bostonu i Njujorku, gde u svoje kampanje ulažu velike svote novca. Godine 1996, zemlja je dopustila dvojno državljanstvo, a naredne godine izborni zakoni su promenjeni tako da je Dominikancima koji su izgubili dominikansko državljanstvo da bi stekli amerièko dato kako pravo da glasaju, tako i pravo da se kandiduju za neku funkciju. Ovaj drugi potez predstavlja revolucionarnu promenu u tome kako jedna nacija-država funkcioniše i vidi sebe.

Granice Dominikanske Republike - u smislu zemlje i državljanstva - naprosto su postale zamagljene i porozne. U kongresu Dominikanske Republike postoji nekoliko predstavnika iz SAD, a u toku su razgovori kojima bi se obezbedilo da Njujork, u politièkoj geografiji zemlje, zvanièno postane izborni okrug.

Levit opisuje kako je migracija preobrazila i narod i državu, kako se i jedno i drugo prilagoðavaju sistemu, i stvaraju sistem koji ima potencijal za otvorenu i kosmopolitsku politiku, ali koji, paradoksalno, može odvesti i neèem sasvim suprotnom; jaèoj etnifikaciji nacije-države. Politièke vrednosti odreðuju koji æe ishod preovladati, ali sasvim je moguæno da je Dominikanska Republika na putu da postane "transnacionalna zemlja". Slièni, ali ne tako oèigledni procesi odigravaju se i u Zapadnoj Evropi.

Možete ostati turski državljanin a istovremeno uživati u bezmalo svim graðanskim pravima u Švedskoj, zemlji u kojoj živite i radite, ali možda ne želite da postanete njen državljanin. Ranije uziman kao nešto što se po sebi razume, odnos izmeðu nacije-države i državljanstva rastapa se iz dana u dan. Državljani Evropske unije imaju pravo da glasaju lokalno bez obzira na to gde im je izdat pasoš, što uveæava potencijal Evrope kao kosmopolitskog kontinenta, ali koji u sebi i po sebi ne može da jamèi automatsko uspostavljanje takvog sistema. Takav ishod može nastupiti samo iz svesnog politièkog izbora izmeðu razlièitih vrednosti i pogleda na svet. Na sva ta pitanja svetlost baca svaða oko multikulturalnog. Shvatanje nacije-države poèiva na ideji zajednièkog porekla i zajednièkih kulturnih vrednosti, koja seže u prošlost do evropskih ranih filozofija razvijenih u 17. i 18. veku. Migranti su morali da prihvataju podreðenost, pošto su zbog same svoje "razlièitosti" predstavljani kao pretnja nacionalnoj harmoniji i ravnoteži. Jedan citat, èiji je autor danski politièar Birte Ron Hornbeh (Rrnn Hornbech) ilustracija je te tendencije:
"Danska je zemlja sazdana oko jednog naroda (...) Dansko hrišæanstvo, istorija, kultura, shvatanje demokratije i naša mišljenja o slobodi moraju i dalje biti temelj na kom poèiva Danska. (...) Mi ne želimo Dansku u kojoj æe Danac postati privremena etnièka manjina i u kojoj æe naša sloboda biti oduzeta".

Uporedo s ovom idejom nalazimo kosmopolitsku multikulturalnu perspektivu koja obuhvata raznovrsne i trajne pokrete koji prekoraèuju sve nepomerljive etnièke, kulturne i religijske granice vezane uz identitet. Posledica takvog stava je da se veza izmeðu nacije-i-države mora preseæi. Švedska ne može da i dalje vidi sebe kao državu švedske nacije, nego kao državu i domovinu koju saèinjava mnogo nacionalnosti.

___________________________________________________________________
lose,lose MSP

Još jednom se vraæamo jezgru problema u kom se moramo boriti sa izrazima nacija, etnicitet, identitet i kultura. U stvari, jedan od ciljeva kosmopolitskog gledanja jeste da preoblikuje te pojmove, da im ubrizga novo znaèenje i zameni destruktivnu energiju koja je izazvala onoliko mnogo ratova i osvajanja. Nacija i etnicitet moraju se odvojiti od politike i države isto onako kao što se od njih odvojila religija.

___________________________________________________________________
lose,lose MSP

broj ispravljanja poruke: 1, zadnji put od strane Hogar dana 07-31-2009 u 10:33.

Kao što sam veæ nagovestio, na raèun kosmopolitskog se može izneti niz znaèajnih zamerki. Ne samo što možemo da raspoznamo obrise jedne globalne super-države, nego se moramo boriti i sa nacionalistièkom zamerkom da je preduslov za demokratiju homogena kultura, i iznova razmisliti o klasiènom pitanju koliko zaista obuhvatnu demokratiju želimo. Možda se može obuhvatiti samo jedna ogranièena oblast - grad, zemlja ili region - kako ishod ne bi bio rasparèanost i praznina.

___________________________________________________________________
lose,lose MSP

broj ispravljanja poruke: 1, zadnji put od strane Hogar dana 07-31-2009 u 10:36.

Liberalni filozof Kvame Antoni Apijah (Appiah) - koji je roðen u Gani, ali radi u SAD - prièa nam, u jednom od zanimljivijih priloga u toj knjizi, kako je on kosmopolitski pogled na svet nasledio od svog oca, èoveka kog opisuje kao "ukorenjenog kosmopolitu". Po Apijahu, stav da se bude patriotski graðanin u multietnièkoj Gani, ali i kosmopolitski patriota, nastao je iz kolonijalnog uticaja, školovanja njegovog oca u Londonu, i iz lokalne Asante-kulture.

Duboko usaðen u mesto i kulturu, njegov je otac ipak smatrao da su koreni bezvredni ako se ne mogu poneti. Kad je umro, njegova su deca pronašla jedno njegovo pismo u kom je pokušao da formuliše i da im prenese svoj pogled na svet. "Pamtite da ste graðani sveta", pisao je, i nastavio govoreæi im da imaju prava da žive gde god hoæe, ali da, isto tako, imaju i obavezu da daju sve od sebe da svako mesto gde su živeli ostave "boljim nego što su ga našli".

Kosmopolitski patriota mora, dakle, oseæati moralnu i politièku odgovornost koja se pruža van sopstvene nacije i sopstvene domovine, piše Apijah. To nije samo oseæaj odgovornosti za ceo ljudski rod, nego ukljuèuje i razumevanje da postoje razlièiti lokalni oblici ljudskog života u kom "ne treba da s ljudima iz drugih kultura postupamo na civilizovan naèin uprkos razlikama izmeðu nas i njih, nego treba da ih doèekamo na human i civilizovan naèin kroz naše razlike".

___________________________________________________________________
lose,lose MSP

broj ispravljanja poruke: 1, zadnji put od strane Hogar dana 07-31-2009 u 10:35.

Godine izmeðu pada zida 1989, i teroristièkih napada na Njujork i Vašington 2001. prizivale su kosmopolitizam kao naèin života i kao pogled na društvo, ali i kao tumaèenje savremenih stvarnosti i liènih sudbina prelaženja granica koje se navikavamo da sve èešæe sreæemo. Amerièki rat protiv terorizma sad preti da okonèa kosmopolitizam kao realistièan i moguæan put za društvo: zidovi se ponovo podižu, pa i utvrðuju, nacionalnost se istura napred, a postoji i mnoštvo govora o tome da su definisane i homogene kulturalne sfere u sukobu jedna s drugom. Ali, za milione ljudi kosmopolitizam je iskustvo svakodnevnog življenja, on oblikuje oruða kojima se upravlja važnim delovima svakodnevnog života i podriva poredak sveta koji Rat protiv terorizma pokušava da nam naturi. Kosmopolite nam više ne nude Utopiju, nego sasvim realistiènu kontrastrategiju za represivnu sliku sveta koja je bila veoma dugo povlašæena.

I na kraju, šta se dogodilo s Lotikom u Višegradu? Prvi svetski rat grubo je okonèao njeno uspešno voðenje hotela. Bežeæi s porodicom, doživela je živèani slom i povukla se u nemu tamu apatije. Nekoliko godina pre rata, njena kosmopolitska radinost u tajnoj kancelariji na spratu hotela poèela je da se raspada. Svet je postajao sve klaustrofobièniji, sve do 30-ih, kad su Drugi svetski rat i gvozdena zavesa ne samo uništili ostatke njenog sistema nego su ceo njen naèin života pretvorili u davne uspomene.

Okonèala je život kao izbeglica u Sarajevu, gradu koji je nekoliko godina nakon što sam proèitao Andriæev roman bio kao kakav mikrokosmos Lotikinog sveta - pokušaj da se, protivno svim izgledima, odbrani ideja jedne kosmopolitskije Evrope i pobuna protiv nacionalistièke težnje etnièkoj homogenosti i konaènim granicama.

___________________________________________________________________
lose,lose MSP

broj ispravljanja poruke: 1, zadnji put od strane Hogar dana 07-31-2009 u 10:34.

Jeli to Kosmopolitika?! Ne razmuijem se bas u te pojmove.... moze definicija Hogare? Nemoj da trazim po wikipediji, plz

___________________________________________________________________
ciao

citat od Hogar:


Još jednom se vraæamo jezgru problema u kom se moramo boriti sa izrazima nacija, etnicitet, identitet i kultura. U stvari, jedan od ciljeva kosmopolitskog gledanja jeste da preoblikuje te pojmove, da im ubrizga novo znaèenje i zameni destruktivnu energiju koja je izazvala onoliko mnogo ratova i osvajanja. Nacija i etnicitet moraju se odvojiti od politike i države isto onako kao što se od njih odvojila religija.

U praksi, kosmopolitsko gledanje znaèi da rasistièke pokrete i partije treba videti kao integralne, ali i neprihvatljive izraze evropske tradicije mišljenja. Društvo antirasizma i multikulture ne može poèivati na istim osnovnim temeljima kao nacionalizam. Vlade Zapadne Evrope odabrale su put najmanjeg otpora da bi se odbranile od nasrtaja desnièarskog nacionalizma: jaèe granice, stroži policijski nadzor, kao i veæe isticanje nacionalne i kulturne homogenosti. Kosmopolitska tradicija naglašavala je da ovu negativnu spiralu decenijama tvore veze izmeðu rasne filozofije, nacionalizma i nacije-države. Imajuæi to na umu, Evropa mora da na Evropsku uniju i imigraciju gleda kao na priliku da se oslobodi nasleða nacionalizma i da od sada pusti da politika javne sfere zauzme mesto nacije, rase i etniciteta.

A ovoga slucaja
Svaka cast.
15 postova sam sa sobom.
I jest najbolje odvaliti na ovoj skupoci.....barem nikome covjek zlo ne smjera

[quote]

citat od goodGirl:

Jeli to Kosmopolitika?! Ne razmuijem se bas u te pojmove.... moze definicija Hogare? Nemoj da trazim po wikipediji, plz [/quote Wtf?? Zar si toliko neobrazovana ??

citat od Mandrak:


citat od Hogar:


Još jednom se vraæamo jezgru problema u kom se moramo boriti sa izrazima nacija, etnicitet, identitet i kultura. U stvari, jedan od ciljeva kosmopolitskog gledanja jeste da preoblikuje te pojmove, da im ubrizga novo znaèenje i zameni destruktivnu energiju koja je izazvala onoliko mnogo ratova i osvajanja. Nacija i etnicitet moraju se odvojiti od politike i države isto onako kao što se od njih odvojila religija.

U praksi, kosmopolitsko gledanje znaèi da rasistièke pokrete i partije treba videti kao integralne, ali i neprihvatljive izraze evropske tradicije mišljenja. Društvo antirasizma i multikulture ne može poèivati na istim osnovnim temeljima kao nacionalizam. Vlade Zapadne Evrope odabrale su put najmanjeg otpora da bi se odbranile od nasrtaja desnièarskog nacionalizma: jaèe granice, stroži policijski nadzor, kao i veæe isticanje nacionalne i kulturne homogenosti. Kosmopolitska tradicija naglašavala je da ovu negativnu spiralu decenijama tvore veze izmeðu rasne filozofije, nacionalizma i nacije-države. Imajuæi to na umu, Evropa mora da na Evropsku uniju i imigraciju gleda kao na priliku da se oslobodi nasleða nacionalizma i da od sada pusti da politika javne sfere zauzme mesto nacije, rase i etniciteta.


A ovoga slucaja
Svaka cast.
15 postova sam sa sobom.
I jest najbolje odvaliti na ovoj skupoci.....barem nikome covjek zlo ne smjera

citat od Provler2:

[quote]
citat od goodGirl:

Jeli to Kosmopolitika?! Ne razmuijem se bas u te pojmove.... moze definicija Hogare? Nemoj da trazim po wikipediji, plz [/quote Wtf?? Zar si toliko neobrazovana ??

Izgleda da jesam!

___________________________________________________________________
ciao

Uzdravlje

citat od goodGirl:

Jeli to Kosmopolitika?! Ne razmuijem se bas u te pojmove.... moze definicija Hogare? Nemoj da trazim po wikipediji, plz

___________________________________________________________________
lose,lose MSP

jes ova rijec "kosmopolitizam" lijepa......bas lijepa
lijepa bar onoliko koliko je rijec "nacionalizam" ruzna.....

___________________________________________________________________