Ora- Legende

Pocasni clan ORA Palic Velimir Velja Subotic

___________________________________________________________________
Akcijas

moj ti je savjet da ovo ORA bude velikim slovima

ispravio sam naslov

___________________________________________________________________
kad ce mostar mama?

Alija Sirotanoviæ

Rudareva želja

Heroj socijalistièkog rada, svetski rekorder u kopanju rude, 37 puta udarnik, legenda posleratne obnove zemlje, èovek èije se ime zbog njegovih radnih podviga moglo naæi u èitankama, ali i u posleratnoj evidenciji Savezne skupštine – to je Alija Sirotanoviæ.

U èast godišnjice Petog kongresa KPJ najbolji rudar Breze iskopao je u jednoj smeni 152 tone uglja. Bio je to do tada najveæi radni uèinak postignut u rudnicima – za 50 tona veæi od prvog rekorda èuvenog sovjetskog rudara Alekseja Strahanova postignutog 1935. godine.
Koristeæi Alijin metod rada, u jugoslovenskim rudnicima razvijalo se takmièenje za veæu produktivnost rada. Rekordi padaju gotovo preko noci, kao najbolji odgovor na klevete koje su u to vreme upuæivane našoj zemlji.

- Mi u Brezi smo se veæ 1946.godine takmièili u èast Prvog maja ili nekog drugog praznika. Bilo je to doba udarništva, vrijeme u kome i kad ne moraš, pobeðuješ sam sebe! – prièa Alija Sirotanoviæ sa kojim razgovaram u njegovom selu Trtoriæi, visoko iznad Breze, do koga i rudnièki „landrover“ teško savlaðuje planinski uspon. – ’Oæeš da ti kažem kako smo se mi rudari poèeli da takmièimo?
- Pa, ’vako...èet’eres devete rekoše mi da je neki rudar iz Rusije po imenu Stahanov sa svojom brigadom èudo tona rude iskopao. Pitaju me šta ja o tome mislim. A ja sakupio svoje kamarate pa im to isto reèem: - Šta mislite, ko je taj Stahanov?... Tako se dogovorimo da pobjedimo tog ruskog rudara. I smlavili smo ga ko repu! Radilo se na tri orta, sve se tada radilo lopatama, a u jami konj je po glajzu vuk’o hunte – prièa proslavljeni rudar.
– U to vrijeme zemlji je mnogo šta trebalo. Mi pokušavamo da obnovimo zemlju, a ono, moj sokole, još nas kleveæu! Ma moramo i možemo pokazati svakom koliko smo jaki? Tako mi odluèimo, uðemo u jamu i – ožeži! Vidim da se dotadašnji sistem rada mora mijenjati, jer se nepotrebno gubilo vrijeme. Kažem odgovornim drugovima iz Partije i Sindikata da treba istovremeno raditi na tri radilišta. Oni odmahuju glavom, ne vjeruju ljudi, a ja i moji kamarati uporni... Tako i bi. Radili smo na tri radilišta: na prvom se pripremalo ispucavanje mina, drugo radilište se provetravalo posle ispucavanja, a na treæem se, ne gubeæi dragocjeno vreme kao do tada – radilo.


Strahanov je pobeðen


Jedan datum je ostao zapisan zlatnim slovima u crnim horizontima ugljenokopa širom sveta.
Ujutru, 24. jula 1949. godine sa upaljenim rudarskim lampama u rukama ušla je u tunel broj 1 Alijina brigada. Oko sedmorice ljudi svetlucaju zidovi crnog uglja.
Prvi vagonet od 800 kilograma bio je pun za 20 sekundi. Zatim, vagonet za vagonetom. Iako je norma iznosila 72 vagoneta, Alijina brigada je tog dana iskopala 253 vagoneta(152 tone uglja za osam èasova rada), èime je rekord sovjetskog rudara Stahanova bio premašen za 50 tona.
Ovaj podvig kao da je bio signal za još veæa takmièenja. Kao od šale jugoslovenski rudari obarali su visoke rekorde. Iz mnogih rudnika dolazili su najbolji pojedinci da se ogledaju sa Alijom Sirotanoviæem ili nekim njegovim drugom, ili su Brezanski rudari odlazili na takmièenja u druge rudnike.
- U ono vrijeme udarništva naši rekordi bili su najbolji dokaz ljubavi prema zemlji, Partiji i drugu Titu...Pitaš me jesam li bio kod Tita? Jašta, bolan, nekoliko puta. kad prvi put odoh kod Maršala, prep’o sam se ko nikad! ’Vako stoji on, ’vako mi. On se smiješi, pita svakog posebno. Doðe i do mene. Meni se grlo steglo, ruke oznojile, lice ko jabuka. Gorim! Pita me kako je u kolektivu, a ja, šta æu jadan, nego stisnem:
- Druže Tito, prvo da ti reèem da te svi brezanski rudari pozdravljaju. A kad me veæ pitaš za kolektiv i ugalj, onda da ti reèem da kopamo što više možemo! – ja još ne završih, kad me Tito potapša po ramenu i nasmiješi se: -Kad imamo ovakav radni narod i armiju, jaèi smo od svega!...........
-Dugo je razgovarao sa nama rudarima. Sve ga je interesovalo. Pit’o me drug Tito šta me je ponukalo da postanem rekorder u kopanju ugljena, a ja mu velim da sam roðen u sirotinjskoj kuæi, da ništa drugo ne znam do kopati ugljen. Oko druga Tita i nas okupili se Moša Pijade, Kidriè i mnogi drugi. Ispred nas mnogo jela i piæa, ali nama se usta uzela, nezgodno da èovjek popije, a drug Tito kaže: - Vidim ja da se moji rudari stide! – pa nam svojom rukom nasu...Poslije smo još prièali. Rek’o nam je Tito da smo mi rudari važni kao i vojska, da nam je svima teško, ali da to neæe dugo trajati.
-A kad ono drugi put odoh kod Tita, taj drugi susret bio mi je lakši. Nisam se prep’o ko prošli put. Jezik radio ko podmazan. Ma nije me, bolan, bilo stra’...Najlakše je s Titom besjedit: rekneš mu, vala, što ti je na srcu i – taèka! Nema tu da misliš kako æeš reæi, da li si izvag’o dobro rijeè. Drug Tito to ne brenuje. Ko æe ako neæe Tito da te razumije. I on je bio radnik ko i ja. Jašta, bolan, radnik i to metalac...

Kad se pomenu neki detalji koji se odnose na razgovor s drugom Titom, Alijine nasmejane plave oèi zaiskre.
- Jes’ , vala, tako je bilo....razgovara s nama Tito i èestita nam na uspjesima, a ja se naèas zamislio. Èujem sve, a razmišljam : „Dal’ da ga pitam...a što da ne Alija. Ko æe te bolje razumjeti no Tito“ – govorim sebi, i zamisli: drug Tito je odma’ primjetio da se nešto skanjujem.
- Nešto si mi zamišljen, Alija. Nešto se snebivaš? – pita me Tito. – Fali li ti šta?...
- A ja se ohrabrio, gledam ga ko najdražeg druga i velim: - Rudarevo nije da išæe, a ja baš to ’oæu, nije sramota. Nije sramota, druže Tito, zaiskati da doðe struja u ono naše selo u planini sa mnogo rudarskih porodica. Jes’ visoko, ali... Ne proðe mnogo kad stiže materijal. Napravismo mi mještani radnu akciju, rudnik nam dade elektrièare da prikopèaju struju i – stiže svetlo u Trtoriæe. Bila je, vala, to ljepota. Prosto da ne veruješ, moj sokole...

Alija se i posle toliko godina ne može oteti utiscima iz tog vremena. Koji god razgovor zapoèeli, uvek se vraæa onom najdražem – razgovoru s Titom.
- Bio sam kod Tita nekoliko puta. Lijepo smo razgovarali. Znao je mnogo o nama rudarima. Sjeæam se kako je prièao da svaki kraj mora imati struju, put, školu...Baš tako je rekao drug Tito...Uvjek se sjeæao tih njegovih rijeèi. Sve šta je tada rek’o, kasnije se obistinilo.

Da li se to rudar koji je pobeðivao stotine tona uglja snuždio?
-Imam, bolan, jednu vel’ku želju. Možda æe mi se ispuniti. Voleo bih da još jednom odem kod Tita, pa da mu kažem kako je sve onako kao što je rekao èet’eres devete kad smo ono prvi put bili kod njega i kad smo kasnije s njim razgovarali...Vala, ništa mi više ne bi trebalo no da ga još jednom vidim i da mu stisnem ruku.
- Ih,ih, Alija što bi ti trebala veæa sreæa! – kao da se obraæa samom sebi Alija Sirotanoviæ.

___________________________________________________________________
Akcijas

Alija Sirotanovic na Ora Zrenjanin 83

___________________________________________________________________
Akcijas

Miodrag Miloševiæ - Rule


Roðen 1954, penzioner

Uèesnik 115 omladinskih radnih akcija (nisam pogrešlo broj)
Prva akcija 1963 - Skoplje
Zadnja akcija 1990 - Ptuj

....Ðerdap - 17 puta, od 1970-1987, Autoput Bratstvo-Jedinstvo od 77- 85, Paliæ 75-78....itd, itd.

Rule ima "brdo" udarnièkih znaèaka, slika, knjigu svojih seæanja sa ORA, cd o sebi.
Društvo, oseæaj, kad upoznate legendu ORA, ne može se opisati. Seæa se èak i imena brigada sa dosta akcija.
Kaže da nikada nije bio samo u Smederevu na akciji....kad se naljutim, mogao bih se pokupiti i otiæi kuæi .


Živi u domaæinstvu sa bratom, a svoju kuæu, završiæe organizacijom jedne ORA

___________________________________________________________________
Akcijas

PASA.


Paša živi sama u svom stanu u Sarajevu.Život je nije mazio.Sin joj je rano umro od leukemije a nedugo za njim i suprug.Skromna i povuèena starica vjeèito vedrog duha roðena je u jednom selu nadomak velikog grada.Paša ima svoju vikendicu koja se nalazi na brdu iznad sela.Prije dva ljeta sam za svoju "ekipu"sklopio posao da sagradimo neki objekat.Onako kako to bosanski obièaji nalažu kad se nešto gradi i pravi.Komšiluk graditeljima na gradilište donese kafu neku voæku vodu i slièno.Ni paša nije zaostajala sa tim.Nekako joj se u našoj ekipi najviše dopao mali Adnan koji je sa nama krenuo da po prvi put svojim radom zaradi svoju koru hljeba.Malo malo pa ga Paša uèi kako da drži lopatu dok miješa beton ili malter.Kako da vozi kolica sa materijalom i slièno.Jednom mu je kupila i pantolone.Adnan koji je dijete bez majke je opet u Paši susreo svog zaštitnika.Znala je i mene da izgrdi ako sam sluèajno bio grub prema momcima.
Jednog dana su dole u selu otvarali novu džamiju.Skupilo se jako mnogo svijeta.Autobusi su preplavili livade.Kada smo mi prošli pored njene kuæe sreli smo Pašu kako sjedi na svom brdu i u dolini posmatra skup.
-Zar ti Pašo ne ideš na otvorenje džamije?
-Ko? Ja ? Ja da ti idem dole?Nisam izgorila po glavi.Ja sam omladinka sa Šamca.Rekla je Paša.
-Ja sam djeco išla na radne akcije.Mi smo gradili prugu Šamac Sarajevo.Nije mi ni na kraj pameti da se sad pod stare dane mijenjam.Njih neka.Neka oni grade svoje svoje džamije a Paša tamo neæe.
-Pogledajte djeco one dole orahe.Pokazala je na ogromna stabla koja su svojim hladom prekrila cijelu ulicu.
-Njih je Paša posadila svojom rukom.Izgradili smo i dom kulture i školu i mjesnu zajednicu.Napravili smo put i sve ulice.I opet bih da se pokrene omladinska radna akcija išla, nebih zaostajala.
Nepokolebljiva i stamena starica je bila i ostala vjeèito mlada omladinka sa Šamca.

___________________________________________________________________
Akcijas

PERA SRAF!

Petar Radoševiæ. To mu je pravo ime i prezime. U njegovom bloku na Novom Beogradu, održava se memorijalni fudbalski turnir "Pera Šraf". Setiæe ga se mnogi brigadiri i štablije. Ima li neko da zna koliko je ovaj èovek dobio udarnièkih znaèaka, na koliko je akcija uèestvovao. Znam da je bio dobrovoljni davalac krvi, toliko da bi mogao bazen da se napuni. Èudo od èoveka. Jedino cigaru nije vadio iz usta. Ona mu je i došla glave.
Jednostavno Teško je bilo što reèi o Peri Šrafu, a da se ne nasmiješ.
Imao sam zaista PRIVILEGIJU biti s njim nebrojeno puta upravo kao èlan rukovodstva OKSSOH -Novi Zagreb -ORB Braèa Ribar i ORB Novi Zagreb -Novi -Beograd
Ej kakav je èovek bio dobri stari Pera Šraf... Živeli smo u istom bloku i èesto se sretali... Zvao me Mala... Èesto je svraæao kod mog oca u kancelariju na po jednu... i još po jednu... A bila sam na njegovom ispraæaju na Bežanijskom groblju... Bilo je puno, puno sveta... Starih i prekaljenih akcijaša... Nekakva je ludnica bila bombardovanje ili nešto slièno... Ispraæen je sa puno tuge jer plakali su svi koji su došli seæajuæi se šereta i mangupa koji celog života u srcu ostade dobro dete... Njegova æerka Bamba bila je zaklaeti Kidrièevac...

___________________________________________________________________
Akcijas

Srecko Sretovic

LEGENDA JE STVORENA - PRICE CE TEK KRUZITI

"Koliko god je mocna betonska brana sinonim za Djerdap, toliko je i Srecko Sretovic, postao i ostao monumentalna figura na ovdasnjoj akciji. Dolazio je u ove krajeve i pre organizovanja ORA "Djerdap" ali 1976.godine kada je ona i zvanicno pocela, zaboravio je da, izuzev Karatasa i Kladova, postoji bilo koje drugo mesto na zemaljskoj kugli. Neprekidno 12 leta je docekivao i ispracao mlade neimare iz svih krajeva Jugoslavije. Iako je sve ovo vreme, po resenju RK SSO Srbije, obavljao poslove zamenika komandanta za radiliste prakticno i u zivotu akcije je njen prvi i pravi domacin. Takav status vizirala mu je ljubav prema akciji, postovanje svakog coveka, razumevanje, nesebicnost i postenje. Kako su godine odmicale Djerdap je sve vise bivao Srecko. Cak je "zapretila" opasnost da pocnu kruziti legende o zivom coveku. Doduse, legenda je stvorena a price ce tek kruziti!
Inace, Srecko je imao mane kao i svi ljudi. Bio je skrt na recima, ali i opako ljut, kada neko nameri da pohvali ono sto radi. Ipak, 14. jula 1990.godine, desilo se nesto neobicno. Srecko je pristao da javno izadje pred nekoliko stotina brigadira i isto toliko okupljenih gradjana Sipa i Kladova, da progovori "vise" nego sto ima obicaj. Reci izgovorene na svecanosti povodom otvaranja druge smene jos jednom je pokazalo od kakvog stofa je ovaj covek.
SRECKOV "REFERAT"
Mada sam za 12 proteklih godina, koliko sam proveo ovde na Karatasu, na ORA "Djerdap", doziveo i neposredno ucestvovao na vise desetina ovakvih svecanosti, ne mogu a da iskreno ne priznam kako se vecers, blago receno, osecam pomalo cudno. U isto vreme i uzbudjeno i sretno. Mozda i zbog toga sto nije obicaj ni tradicija u nas, da se u ovakvim prilikama i na ovom mestu pojavljuju ljudi poput mene. Ljudi koji su ovde navikli da dolaze ili su dolazili zbog drugih ljudi. Zbog ove neposredne mladosti koju vi veceras predvodite na vetrovitom Karatasu. Dolazili da i sami budu deo te mladosti. U pocetku, jer su i sami pripadala, a kasnije u poodmaklim godinama, da bi je sledili kao deo svoje zivotne potrebe, kao nacin vracanja vlastitog duga njoj samoj....."

___________________________________________________________________
Akcijas

broj ispravljanja poruke: 1, zadnji put od strane duskoma dana 10-20-2009 u 13:59.

Željko Žugiæ (1963-2009)


Roðen 1963. godine u Olovu (BiH). Osnovnu školu završio u Lukiæevu, srednju u Zrenjaninu. Tokom srednje škole aktivno se ukljuèuje u rad Omladinske organizacije u okviru koje se zalaže za dobrovoljni omladinski rad.
Uèesnik je ORA Partizanski put 1979 i Podrinje Kolubara 1980.

Omladinske radne akcije su postale sastavni deo njegovog života.
Niz godina, bio je Predsednik Kluba brigadira u Zrenjaninu, da bi 1985. godine postao Komandant ORA " Zrenjanin" a 1986. godine Komandant SORA " Paliæ".
Rad sa mladima proširio je i osnivanjem prvog Omladinskog preduzeæa za marketing i informacione sisteme " Mihajlo Petroviæ -Alas "u Zrenjaninu .

Burnih osamdesetih radio je na ponovnom okupljanju i angažovanju omladine ali i imao, nažalost, èast da bude poslednji predsednik OK SSOV Zrenjanin 1988. godine.
Stupio je u brak sa Snezanom svojom brigadirkom sa SORA "Partizanski put". Dobili su kci Anu, tatinu mezimicu .
Omladina i akcija su mu zauvek ostali u srcu . Tu svoju ljubav nesebièno je prenosio na sve sa kojima je ostvarivao kontakte. Velika želja mu je bila da nove generacije mladih upozna sa naèelima i da ih aktivno ukljuèi u dobrovoljni omladinski rad.Uz pomoc velikog broja prijatelja iz Udruzenja gradjana" Pro Akcija " sa kojima je i osnovao udruzenje u tome je i uspeo,iz nedelje u nedelju sa prave lokalne radne akcije u kojima ucestvuje omladina Zrenjanina.



...Sagnite se suncokreti
tugu u oku ne skrivajte....
...pustite suzu,suncokreti
pustite suzu za Njim...
...za našim drugom Žugom.

Suncokreti divni.....
....suncokreti žuti
suncokreti tužni.....
društvo Mu budite vi.

....Sunca Mu dajte
svakoga jutra....
....osmjeh Mu dajte
umjesto ruèka....
....i mjesec umjesto veèere.

On æe vas èekati...
....suncokreti pali
èekaæe vas On,Žuga naš...
sa osmjehom na licu.

....Nosite Mu naše rijeèi
šaljite Mu molitve...
recite Mu suncokreti
....da Ga vjeèno volimo.

I recite Mu suncokreti....
...da Ga ne zaboravljamo
i recite Mu,suncokreti....
...da Sam neæe biti.


I zašto ste tužni.....
....suncokreti naši
pa niste vi sami.....
....ravnica vas èuva.

I vi nam èuvajte Njega....
....moga,tvoga,našega Žugu
uspavljujte ga šapatom zvijezda...
....i budite ga rosnom travom.

Glavu gore suncokreti....
....ponosno Ga èuvajte....
i recite Mu suncokreti
....da Ga volimo i voljeæemo
dok je svijeta i vijeka!!!!!!!!!!!!!!!!
(aisha)

___________________________________________________________________
Akcijas

Put u Umèare imao je za cilj, pored obilaska naselja, pronaæi apsolutnog rekordera u broju uèešæa na ORA. U Kikindi je bilo prièe o tom našem drugu, da je iz Umèara i prezime ( ispostavilo se pogrešno). Po dolasku u Umèare, na samoj raskrsnici, raspitujuæi se, našli smo...njegovog brata Miletu. LJubazan domaæin nas je odveo svojoj kuæi, malo smo seli, porazgovarali. Naš drug Rule je otišao u Smederevo , pa smo...morali za njim . Mileta nam je bio vodiè i tamo...meðutim ..lako je to reæi...naæi æemo ga.

U Smederevu su dani grožða, voæa, vina "Smederevska jesen". Grad pun kao oko, gužva na sve strane, vašar, iæe i piæe na svakom koraku. Taman smo digli ruke od nalaženja Ruleta....ma ništa se ne dogaða sluèajno...na izlazu iz Tvrðave - Rule. Našoj sreæi nije bilo kraja.

Miodrag Miloševiæ - Rule


Roðen 1954, penzioner

Uèesnik 115 omladinskih radnih akcija (nisam pogrešila broj)
Prva akcija 1963 - Skoplje
Zadnja akcija 1990 - Ptuj

Ono što smo za kratko vreme zapisali jer je morao ostati u Smederevu....Ðerdap - 17 puta, od 1970-1987, Autoput Bratstvo-Jedinstvo od 77- 85, Paliæ 75-78....itd, itd.

Rule ima "brdo" udarnièkih znaèaka, slika, knjigu svojih seæanja sa ORA, cd o sebi. Dogovor je da u najskorije vreme odemo ponovo kod njega, ustupiæe nam sav materijal za naš bilten. Link za bilten je ostavljen. Ko zna možda se nekad i Rule pojavi meðu nama.
Društvo, oseæaj, kad upoznate legendu ORA, ne može se opisati. Seæa se èak i imena brigada sa dosta akcija.
Kaže da nikada nije bio samo u Smederevu na akciji....kad se naljutim, mogao bih se pokupiti i otiæi kuæi .
Ima i svoju vizit kartu....

Živi u domaæinstvu sa bratom, a svoju kuæu, završiæe organizacijom jedne ORA

Nastavak prièe o Ruletu sledi.

___________________________________________________________________
Akcijas

RE: Ora- Legende

LEGENDA ORA NJEGOVA KNJIGA

http://cid-c8a4475f8e193ba9.office.live.com/self.aspx/Dokumente/Akcija%20u%20mojim%20ocima%20-%20Miodrag%20Milesevic%20Rule/Scannen0001.jpg

___________________________________________________________________
Akcijas

LEGENDA JE STVORENA - PRICE CE TEK KRUZITI

"Koliko god je mocna betonska brana sinonim za Djerdap, toliko je i Srecko Sretovic, postao i ostao monumentalna figura na ovdasnjoj akciji. Dolazio je u ove krajeve i pre organizovanja ORA "Djerdap" ali 1976.godine kada je ona i zvanicno pocela, zaboravio je da, izuzev Karatasa i Kladova, postoji bilo koje drugo mesto na zemaljskoj kugli. Neprekidno 12 leta je docekivao i ispracao mlade neimare iz svih krajeva Jugoslavije. Iako je sve ovo vreme, po resenju RK SSO Srbije, obavljao poslove zamenika komandanta za radiliste prakticno i u zivotu akcije je njen prvi i pravi domacin. Takav status vizirala mu je ljubav prema akciji, postovanje svakog coveka, razumevanje, nesebicnost i postenje. Kako su godine odmicale Djerdap je sve vise bivao Srecko. Cak je "zapretila" opasnost da pocnu kruziti legende o zivom coveku. Doduse, legenda je stvorena a price ce tek kruziti!
Inace, Srecko je imao mane kao i svi ljudi. Bio je skrt na recima, ali i opako ljut, kada neko nameri da pohvali ono sto radi. Ipak, 14. jula 1990.godine, desilo se nesto neobicno. Srecko je pristao da javno izadje pred nekoliko stotina brigadira i isto toliko okupljenih gradjana Sipa i Kladova, da progovori "vise" nego sto ima obicaj. Reci izgovorene na svecanosti povodom otvaranja druge smene jos jednom je pokazalo od kakvog stofa je ovaj covek.
SRECKOV "REFERAT"
Mada sam za 12 proteklih godina, koliko sam proveo ovde na Karatasu, na ORA "Djerdap", doziveo i neposredno ucestvovao na vise desetina ovakvih svecanosti, ne mogu a da iskreno ne priznam kako se vecers, blago receno, osecam pomalo cudno. U isto vreme i uzbudjeno i sretno. Mozda i zbog toga sto nije obicaj ni tradicija u nas, da se u ovakvim prilikama i na ovom mestu pojavljuju ljudi poput mene. Ljudi koji su ovde navikli da dolaze ili su dolazili zbog drugih ljudi. Zbog ove neposredne mladosti koju vi veceras predvodite na vetrovitom Karatasu. Dolazili da i sami budu deo te mladosti. U pocetku, jer su i sami pripadala, a kasnije u poodmaklim godinama, da bi je sledili kao deo svoje zivotne potrebe, kao nacin vracanja vlastitog duga njoj samoj....."

SVETLOSTI DJERDAPA - Budimir Novovic

___________________________________________________________________
Akcijas