Rijeèni pustinjak Jugoslav

Ovu prièu èu vam isprièati zajedno sa osobom o kojoj prièu prièam. Samo predstavljanje te osobe ostavljam njoj, a dalje æu vam isprièati ono što ta osoba nije isprièala, a zanimljivo je i zbog toga sam i odluèio njoj posvetiti jednu prièu.

Krenimo redom :


"Moje ime je Jugoslav, roðen sam ’62 godine u Jugoslaviji, Evropa. Nadimak po kome me poznaju je Juga (Yuga). Kao ljubitelj prirode veliki deo svog života sam proveo planinareæi širom svoje zemlje , kao i planinama okolnih država. Posle raspada Jugoslavije živeo sam nekoliko godina u Kanadi i Grèkoj i trenutno živim u Srbiji.





Èitav život putujem i uživam u prijateljstvima, razmeni iskustava i zajednièkom životu sa ljudima sliènih interesovanja širom sveta. U prošlosti sam bio veoma uspešan u pravljenju novca, materijalnih dobara i pozicija u društvu, ali mi to nije donelo sreæu.





U jednom trenutku sam odluèio da promenim svoj život u potrazi za ljubavlju Božijom i sreæom, tako da odbacivši prošlost i teret materijalnog sveta, u zadnjih petnaestak godina pokušavam da živim izvan sistema, bez novaca i materijalnih dobara uz Božiju pomoæ. Boga sam upoznao uživo na hodoèašæu dugaèkom skoro hiljadu kilometara do Svete gore Atonske u Grèkoj ,Atonskim manastirima i isposnièkim kelijama, i manastirima po Srbiji, a kasnije i meðu obiènim ljudima i trenutnom okruženju.






Bavim se ultra maratonima, maratonima i planinskin trèanjem, hodanjem na duge staze, biciklistièkim putovanjima i maratonima, a u nekoliko poslednjih godina putovanjima veslanjem po rekama i moru. Tražeæi Boga, usamljenièkim životom, put me je vodio mnogim zemljama i kontinentima, najviše Evropom.





Po Božijem promislu, zadnjih godina najviše vremena provodim na rekama i moru veslajuæi i putujuæi kanuom, kajakom ili malim ribarskim èamcem na vesla, bez ikakvog motora, snagom svojih mišiæa. Ponekad, kao pomoæno sredstvo, koristim malo, improvizovano kajak – kanu jedro.Veæinom sam osamljen, a ponekad putujem u društvu . Ne posedujem svoj èamac niti ikakvu imovinu, ali nekako, uvek kada je to potrebno, u pravom trenutku, pomoæ stiže u pravom obliku i put se nastavlja





Tu poèinje KAJAKAŠKA BAJKA...
Sluèajno, u 2009. godini, od jednog prijatelja sam saznao za jednu Internacionalnu kajak-kanu regatu: „Tour International Danubien“- (u daljem tekstu –„TID“), koja kreæe skoro sa poèetka Dunava iz Nemaèkog grada Ingolštata (Ingolstadt) a završava se na obali Crnog mora u Rumunskom selu Sveti Ðorðe.






Dugo sam se raspitivao i na kraju našao organizatore te regate u Srbiji – „Srpske Veslaèe“- fenomenalne ljude, uvek spremne na svaku vrstu pomoæi svima i u svakom trenutku. Rešio sam da se prijavim u ekipu i 2010 godine, kao poèetnik odredio sam sebi cilj Srpski deo Dunava, izmeðu mog grada Novog Sada i Kladova, predposlednje stanice na putu TID-a kroz Srbiju.






Pošto nisam bio upuæen u veslanje i nisam znao šta me èeka na toj avanturi,raspitivao sam se kod prijatelja ko bi mogao da mi se pridruži. Niko nije imao vremena. Ipak, nekoliko dana pred poèetak regate, moj brat Dejan je uspeo da uzme slobodne dane i da mi se pridruži nekoliko dana kasnije.





Dan pre mog polaska, na dan Svetog Ilije, regata je stigla u Novi Sad na plažu Štrand. Pomagao sam uèesnicima koji su pristizali sa poslednjeg odredišta, iz Baèke Palanke da pristanu i svoje èamce postave na kolica i da ih prenesu do mesta gde su postavljali šatore





Izmeðu ostalih jedan od specifiènih bio je i Olimp, jedini uèesnik iz Hrvatske, jedne od rasparèanih državica moje bivše domovine Jugoslavije. Zbog dogaðaja iz prošlosti, pogledi su nam na trenutak bili ispitivaèki, ali trenutak kasnije pogledom se razumesmo i shvatismo da smo sliènih pogleda na svet kao i velika veæina ljudi sa reka. Uz domaæe pivo nastavismo sa prièom, pokušavajuæi da što pre jedan drugom isprièamo svoja iskustva sa naših prošlih druženja sa prirodom. Tu poèe jedno veliko prijateljstvo.

___________________________________________________________________

Zatim pristiže Miro, stariji Beograðanin sa veoma bogatim iskustvom u putovanju kajakom koji nam prenese deliæ svoga bogatog iskustva.Zatim Hans, Nemac, bivši olimpijski reprezentativac nekadašnjeg DDR-a, Helmut, Kristijan iz Hajnburga Austrija, koji je radio u bivšoj Jugoslaviji, pa poznaje Srpski jezik, pa Majki, nekadašnji hipik iz Velike Britanije zajedno sa njegovim Amerièkim saputnikom koji je preplivavao Rio Grande da bi od Meksikanca postao Amerikanac, onda „Gandi“iz Maðarske i tako u nedogled, pristižu novi i novi prijatelji, sve pitoreskni likovi, neuobièajeni i veoma specifièni,raznih godina i obrazovanja,raznih životnih ubeðenja, bogati i siromašni, svi ujedinjeni Dunavom i jednaki meðu sobom. I tako nastavismo prièe do duboko u toplu letnju noæ."






Dalje æu ja nastaviti prièu o Jugi.

Plovili smo te godine od Novoga Sada do Beograda, Dunavom. Povremeno se susretali na putu, poprièali po koju i nastavljali sa plovidbom. U Beograd sam stigao ranije nego on, spakovao svoje stvari i otputovao za Zagreb. Jugu tada nisam sreo da se pozdravimo.






Rijeke su nas ponovo "spojile" prošle godine. Susresmo se u Beogradu i zaplovismo od Beograda, kroz Ðerdap do Brze Palanke. oko 280 km. Tada sam od njega èuo prièu da je na put krenuo poèetkom juna mjeseca sa izvora Dunava, da njime plovi do ušæa u Crno more, put oko 2580 km, te da namjerava i dalje putovati dok bude imao nekakav cilj da putuje. Put æe mu trajati oko 3 mjeseca. Pri sebi nema nikakvoga novca niti bilo èega drugoga osim odjeæe, kajaka, malo hrane i veliko srce da se uputi u tako dugo putovanje. Obnovismo i sjeæanja na susret iz prethodne godine.





Na završetku moga puta u Brzoj Palanci, ponovo nisam Jugu vidio da se pozdravimo. To sada i nije bilo potrebno. Rijeke nas vežu i kada god smo na rijeki povezani smo njome. Kontakt meðu nama je privremeno bio prekinut, sve dok se nismo na netu "susreli".






Tada od njega saznadoh da je isplovio cijeli Dunav do ušæa u Crno more, ali i da je nastavio ploviti Crnim morem još oko 200 km uz obalu. Plovio je u društvu svoje prijateljice koja ima još veæe planove za polovidbu i koja mu je dala ideju da ide dalje.






Nakon povratka sa puta dugo mu je trebalo vremena da se privikne civilizacijskom životu u gradskoj sredini. Èesto mi se žalio na probleme prilagoðavanja gradskom životu, na sve prekrasne trenutke plovidbe Dunavom koji su nestali kada je uplovio u Crno more. Želja za daljnjom plovidbom vukla ga je dalje. Vukla ga je da stvara nove planove za plovidbe. I novi planovi su ugledali svjetlo dana . . .






Ove godine, toènije, prije nekoliko dana, zapoèeo je put kajakom preko Perzijskoga zaljeva, sa ciljem da oplovi Indiju, Indoneziju, dio obale Australije i doðe do Novoga Zelanda. O svojim putovanjima æe me povremeno obavještavati kako bih imao informacije "iz prve ruke".

Na put ide sa skromnim zalihama, bez sredstava, kao pustinjak. Putovati æe sa svojom prijateljicom koja takoðer ide kajakom.

Nadam se da æu dobiti materijala da ovu prièu o Jugi proširim, da neke njegove utiske sa puta prenesem. Nadam se da æe imati veliku sreæu na putu.

Želim mu sve najbolje, mirne vode mora i oceana, dobro zdravlje, sreæu i veselje sa svakim zaveslajem vesla koji uèini.





Jugo, sretno ti bilo.

___________________________________________________________________