Nena Raza iz Kaknja
Kada sam bio u Mostaru , lani u oktobru, upoznao sam nenu Razu. Svaki dan je sjedila na tankom kartonu kod Titovog mosta , oskudno odjevena . Tresla se od hladnoce pruzivsi malenu rucicu u znak da prosi.. Oborene glave , pogledala bi samo one malobrojne koji su joj davali koji fening. Ne moli, ne prosi na glas...Oborene glave ceka neciju dobrovoljnu milostinju...Stid je.Sjeo sam u "Bristol" pored izloga da mogu vidjeti staricu.. Posmatrao sam je dok sam pio kafu i razmisljao kako je biti star i sjediti na ovoj hladnoci da bi dobio par maraka da se skupi za hranu.. Teska vremena za stare… Nisu puno laksa ni za mlade ali oni se mogu bolje snaci…Zdraviji su.
Izasao sam iz "Bristola" i krenuo prema starici. Sjeo sam pored nje i ona me cudno pogledala. Pokusala je nesto reci ali sam prvi pitao :"Ja sam Nedzad…Kako se ti neno zoves ?".. "Ja sam Raza…Nisam mostarka..Iz Kaknja sam. Tamo mi je sve sruseno a rodbina nece ni da cuje za mene. Cula sam da Mostarci imaju dusu i veliko srce pa sam dosa u Mostar. Nisu mi slagali…Divan ste vi narod.."..rece nena Raza.
"Ovdje sjedim da skupim malo za hrane jer i ovako imam djaba krov nad glavom i hranu…Sve sto skupim dam za hranu da nisam na teretu mada niko ne pita da platim hranu."..dovrsi Raza..
Svaki dan sam prolazio tuda 3-4 puta. Svaki dan sam joj dao koju marku a nekad i vise… Jednom, nisam imao sitnih, pa joj dadoh 10 KM. Uhvatila me za rukav i povukla na dole. Cucnuo sam… "Sto ti meni dajes svaki dan? Ostavi sebi…Trebace ti."..rekla je majcinskim instiktom. Suzdrzao sam suze… "Ne boj se za mene neno Razo. Imam ja dosta za mene…Bogu hvala."..rekoh neni. Pogledala me svojim toplim , majcinskim ocima i rekla :"Sine Nedzade, bog ti dao sve sto ocima vidio.."..
Dugo su mi te rijeci odzvanjale u usima.. Dan prije mog odlaska,pocetkom novembra prosle godine, nisam vidio nenu Razu. Mislio sam se pozdraviti i dati koju marku. Nije bila na svom "mjestu"… Bilo mi je tesko kao da sam nesto veliko propustio.. Ponovo sam bio u Mostaru krajem marta ove godine.. Stigao sam kasno…Ujutro sam krenuo prema Fejicevoj da sretnem raju…Ugledao sam Razu na svom mjestu.. Iz daljine se pocela osmjehivati u znak pozdrava. Cucnuo sam pored nene Raze…"Sta ima neno?"..upitah…"Nema nista…Sve isto. Kad si to doso?"..odgovori nena Raza. "Lani kad sam isao nazad u Svedsku, nisi bila tu. Mislio sam se oprostiti sa tobom."..rekoh neni gurnuvsi joj u ruku 20 KM.. Pustila je suzu i cvrsto mi stisla ruka… "Bog ti zdravlje dao do neba"..rece nena Raza.. Ove godine sam se oprostio od nene Raze…"Kad ces opet doci?"..upitala je… "Brzo, brzo neno"…rekoh odlazeci…
Ako budete u Mostaru, prodjite preko mosta i ako vidite scucurenu staricu koja je pruzila malenu rucicu, dajte joj nesto para… Ako vas stigne jedna njena molitva i zelja, bicete najsrecniji na svijetu…
Klikni da pogledas u stvarnoj velicini
___________________________________________________________________
"Cega se pametan stidi , tim se budala ponosi" .. Ramadan Asovic
broj ispravljanja poruke: 3, zadnji put od strane Ricina dana 04-21-2013 u 09:50.
|
Svaka cast-Ricina...jasta nego pomoci je..
